Danica Grujičić: Sve žene moraju naučiti da pucaju

- Apsolutno mora da se vrati vojni rok, iako će mnogi da me kritikuju, ali to je moje mišljenje. I svaka žena mora da nauči da puca. U takvom okruženju živimo. Takođe, pozivam kolege sa VMA da saopšte šta se desilo sa 4.000 vojnika, čija imena imate. Ko je od njih sada, posle 26 godina, živ. Moramo da učimo iz istorije, da je analiziramo - rekla je dr Grujičić.

Podsetimo, NATO bombardovanje SR Jugoslavije okončano je na današnji dan 1999. godine.

Rezolucija je doneta na 79. dan NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, koja je prethodno započeta 24. marta 1999.

Šta je prethodilo bombardovanju?

Bombardovanju SR Jugoslavije prethodila je veoma prisutna negativna medijska slika u zapadnoj javnosti o Srbiji i SRJ, prvenstveno o tadašnjem njenom predsedniku, Slobodanu Miloševiću, koja se u drugoj polovini devedesetih nastavila izveštajima sa Kosova – o ukidanju autonomije i ugrožavanja prava Albanaca, sve do vesti o diskriminaciji i humanitarnoj katastrofi. Slobodan Milošević je opisivan kao "diktator", "balkanski kasapin" i "novi Hitler 20-og veka", a uslovi u kojima živi civilno albansko stanovništvo kao „aparthejd“.

Najviši zapadni politički i vojni zvaničnici i analitičari pred bombardovanje spominjali su da se na Kosovu događa "genocid" koji sprovode srpske snage, "masovne grobnice", da se događa masovno ubijanje "preko 100.000 kosovskih Albanaca".

Samom bombardovanju prethodili su – od 6. februara do 19. marta – pregovori u francuskom gradu Rambujeu. Dvadeset trećeg februara predložen je mirovni sporazum.

Albanci su ga potpisali. Jugoslovensko-srpska delegacija odbila je da to učini, ocenjujući ga kao ultimatum.

Žrtve

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo (FHP) u NATO bombardovanju život je izgubilo 755 ljudi, od kojih su 454 civila i 301 pripadnik oružanih snaga. Među civilima je 205 Srba i Crnogoraca, 221 Albanac i 28 Roma, kod vojnih žrtava 271 je pripadnik Vojske i policije i 30 „OVK“.

Posle 78 dana bombardovanja, delegacije NATO-a i Savezne Republike Jugoslavije potpisale su Vojno-tehnički sporazum (Kumanovski sporazum).

Ovim sporazumom se predviđalo povlačenje vojnih i policijskih trupa tadašnje SRJ sa teritorije Kosova, uz istovremeno raspoređivanje NATO trupa.

Slobodan Milošević je građanima "čestitao mir".

Usledila je Rezolucija SB UN 1244, prema kojoj je upravljanje nad Kosovom preuzeo UNMIK, a koja će u kasnijim godinama obema stranama poslužiti za različita tumačenja. Ova rezolucija je pravno još uvek na snazi, iako je uloga UNMIK-a danas marginalizovana, a određeni delovi ove rezolucije nisu ispunjeni.