Ima li država novca za nove puteve?

- Prognoza za bruto domaći proizvod (BDP) je smanjena, pa ako je BDP oko 70 ili 80 milijardi evra, ceo procentni poen za koliko je smanjen rast je oko skoro milijardu ili tačnije oko 800 miliona evra. To utiče na PDV, na budžet, javni dug i mnoge druge faktore. Inflacija se ne da tako lako, pa zato NBS nije ni menjala kamate, a ona treba da se spusti da bi se ljudi osećali sigurnije i povećali potrošnju. U budžetu ima manje para verovatno zbog manje potrošnje, a onda se to odražava na javne radove - kaže za Novu ekonomiju Vladimir Vasić, finansijski konsultant.

Javna potrošnja u prvom kvartalu ove godine je zabeležila jako slab realni rast od 0,1 odsto na međugodišnjem nivou.

Ovo je podstaklo vlasti u Srbiji da, posle svih međunarodnih finansijskih institucija, ipak smanje prognozu rasta u Srbiji na 3,5 odsto, sa prethodno projektovanih 4,5 odsto.

Uvećanjem plata i penzija političari se verovatno nadaju da će barem deo potrošnje „živnuti“, čime bi se time i uvećli prihodi u budžet.

Udeo građevinarstva u BDP-u je prethodnih godina (osim 2022. godine) bio relativano visok, a njegov pad kreće u trećem kvartalu prošle godine, kada je ova grana zabeležila „minus“ od 0,3 odsto.

Ni sledeća dva tromesečja nisu bila bolja, naportiv. U poslednjem kvartalu 2024. godine tako je zabeležen pad od 5,8 odsto, a u ovoj godini međugodišnji minus bio je 5,6 odsto, kada se gleda učešće ovog sektora u nacionalnom računu.

- Građevinarstvo je ciklična delatnost i ako je bio period rasta, mora doći do pada. Ima i drugih razloga, kao visoka inflacija koja je poskupela građevinske materijale, tu je i odsustvo radne snage… Ali, ključan je pad investicija. Ipak, ni dobar rast u prethodnom periodu nije bio rezultat neke dobre konjukture na tržištu, već su to državne investicije u niskogradnju - kaže Danilo Šuković, ekonomista.

On navodi i svetske probleme, kao i slabljene ekonomije u Evropskoj uniji, ali i domaću političku situaciju.

Od 2017. godine je jasno vidljiva razlika između ulaganja u zgrade kako stambene, tako i škole, bolnice, obdaništa, muzeje, biblioteke i druge, dok na drugoj strani u ostalim građevinama kao što su saobraćajna infrastruktura, kanalizacione mreže, prerada vode i drugo – stavka saobraćajne infrastrukture beleži znatno višu vrednost od svih ostalih kategorija izvedenih radova.

Prema podacima republičkog zavoda za statistiku (RZS) 2017. godine na zgrade (stanove, bolnice, škole, kulturno umetničke zgrade utrošeno je 131,6 milijardi dinara.

Na drugoj strani izdvajanja za saobraćajnu infrastrukturu, u koju najviše investira država, utrošeno je 110,8 milijardi dinara.

Narednih godina je saobraćjna infrastruktura premašila u izdvojenoj vrednosti sve zgrade koje su građene u Srbiji (u koje investira i privatni sektor), a najvidljiviji je podatak iz 2023. godine kada je u sve zgrade investirano 289,3 milijarde dinara, dok je samo za saobraćajnu infrastrukturu država izvela radove u vrednosti od 286,9 milijardi dinara.

Svih tih godina novac odlazi u puteve, dok se zanemaruju sektori zdravstva, obrazovanja, kulture i naučno istraživačkih delatnosti, barem kada su njihovi objekti u pitanju.

Detaljniji podaci za prošlu godinu, ali i ovu će tek biti objavljeni kod RZS-u narednim mesecima.

I ljudi iz struke pominju iste ove razloge za koje i ekonomisti misle da su generalno problem, ali generalno odsustvo rešenja i ideja koje bi ovu granu, ali i druge u Srbiji, pomerile u boljem pravcu rasta vide kao najveću prepreku.

- Više je razloga. Oblast građevinarstva je neuređena i jedva prelazi dvojku u ovom segmentu. To nam govori i pad nadstrešnice u Novom Sadu, ali ti problemi se generalno ne rešavaju. Drugi razlog je nedostatak investicija. Mi mislimo da se sve rešava gradnjom stanova, ali vlasnici kapitala kupuju stanove da bi sačuvali kapital i ne pojede ga inflacija. I to će da stane jednog dana, ta prodaja, jer mi nemamo dovoljno naroda koji bi popunio te stanove. Nema domaćih investicija, niti ideje kako da se pokrene i građevina i ekonomija zemlje. A nema ni radnika u građevini - rekao je Predsednik udruženja građevinskih inženjera Srbije -UGIS, Vujanović Živojin, građevinski inženjer.

Ukoliko država i nema novca u poslednjih devet meseci za javne radove, a da je akcenat na projektu Expo, zakazan za 2027. godinu, postavlja se pitanje šta će se dešavati sa svim ostalim građevinskim radovima u vremenu kada se investitori najviše odlučuju za čekanje.

Na privatne, domaće investicije davno niko više ne računa.