Počelo elektronsko bolovanje, prvo u Beogradu pa na jugu Srbije

Domovi zdravlja Zemun, Voždovac, Vračar i Obrenovac za prvih nedelju dana napisali su 821 E-bolovanja, što je znatno olakšalo rad lekarima, koji se sada manje bave administracijom, kao i pacijentima, koji ne moraju da čekaju za papire po ordinacijama i na šalterima. Klikom će doći do svojih doznaka ili lekarske komisije, ukoliko je ona potrebna.

Nikola Radoman, savetnik za digitalizaciju zdravstva u Ministarstvu zdravlja, ističe da je primarni cilj tog ministarstva da olakša i lekarima i pacijentima, kao i da je njihov implementacioni tim obišao sve četiri ustanove, gde je svim lekarima koji nekome otvaraju bolovanje (opšte medicine, ginekolozi i pedijatri) prikazao proces korak po korak.

- To sad izgleda ovako - dođete kod lekara, pregleda vas, potvrđuje privremenu sprečenost za rad, koja se direktno šalje elektronskim putem na portal za pacijente E-zdravlje. Ko se registruje na E-zdravlju, tu potvrdu dobije u elektronskoj formi, dok je ostalima lekar štampa. On daje i mišljenje na koliko otvara bolovanje i predlog kontrole, tj. datum kada pacijent treba ponovo da dođe i eventualno produži ili zatvori bolovanje. Veliki je benefit što su lekari podržali upis datuma kontrole, jer je to u stvari datum do kada traje bolovanje. Dobar deo lekara je i sam često unapred davao doznake, što nije bilo po zakonu, ali baš zato da ljudi ne bi opet dolazili ako nema potrebe. U slučaju da se pacijent oseća bolje i nema potrebe da dolazi kod lekara, bolovanje se tim datumom kontrole zatvara, kreiraju se doznake i šalju pacijentu na portal E-zdravlje. Oni bez naloga na portalu moraju ići kod lekara da im štampa doznake - objašnjava Radoman.

Radnik i dalje nosi doznake

Sledeća i važna karika u lancu biće uvezivanje poslodavaca u sistem E-bolovanja, da zaposleni ne mora da mu nosi doznake, što i dalje ostaje kao obaveza.

- Kancelarija za IT i E-upravu radi razvoj tog dela u vezi s poslodavcima, kako bi i oni imali uvid u to koliko ljudi im je na bolovanju i kako bi elektronski pokupili doznake - navodi Radoman.

Ukoliko postoje zdravstveni razlozi, naglašava, pacijent mora doći na kontrolu, gde lekar produžava bolovanje i daje novi datum kontrole, s kojim se i zaključuje bolovanje.

- Do 30 dana bolovanje ide na teret poslodavca, a nakon 30 dana pacijent se šalje na lekarsku komisiju RFZO i Fond odlučuje o daljem produžetku. I to je digitalizovano, tridesetog dana kreira se uput za lekarsku komisiju i lekar automatski šalje elektronsku dokumentaciju RFZO, koji donosi odluku o prestanku ili produžavanju bolovanja, nakon čega se ili doznake kreiraju, ili bolovanje produžava, što se sve pojavi na portalu E-zdravlje. Ko mu nema pristup, mora otići po doznake - objašnjava Radoman.

Nakon mesec dana od početka pilot-projekta, Ministarstvo zdravlja uvešće E-bolovanje u svih 16 domova zdravlja u Beogradu.

- Mesec dana je dovoljno da vidimo kako funkcioniše, šta su nam dečje bolesti. Nakon Beograda, odmah bismo se prebacili na jug Srbije, gde imamo dosta pritužbi kompanija da je veliki broj ljudi prečesto otvarao bolovanje, što možda nekad nije bilo opravdano. Pokazalo se da ljudi koji treba da rade neki produženi rad ili rad vikendom, za koji su plaćeni mnogo više, tih dana uzimaju bolovanje, pa im nije bilo plaćeno 65 odsto, nego faktički više od 130. Sistem sada prati istoriju bolovanja, sva se beleže, i lekar automatski dobija informaciju koliko pacijent, s kojom dijagnozom, može da bude na bolovanju. I ako je ista dijagnoza, sistem neće dozvoliti bolovanje, nego će ga posle 30 dana automatski poslati na komisiju - navodi Radoman i dodaje:

- Znači, može po nekoj drugoj dijagnozi da se otvara bolovanje, ali onda postoji kontrola. RFZO će imati uvid ko su to lekari koji prečesto pišu bolovanje i za koje pacijente. Ne kažem da su propusti namerni, često su lekari, zato što nisu imali istoriju bolovanja, pisali bolovanje jer ljudi navode da imaju zdravstveni problem.