Ako nemate ove stvari u vozilu, sledi PAPRENA KAZNA

Mnogi vozači danas ne bi mogli da navedu ceo spisak obavezne opreme. U praksi, vozači najčešće jednostavno sednu za volan i, u najboljem slučaju, poštuju saobraćajna pravila, zaboravljajući da je pravilno opremljeno vozilo jednako važno za ličnu i opštu bezbednost.

Ipak, neki zaboravljaju da ona nije tu da bi dodatno opterećivala vozače, već ima konkretnu i praktičnu funkciju – kako u slučaju nezgoda i tehničkih kvarova, tako i u vanrednim okolnostima na putu.

U Srbiji obavezna oprema motornih i priključnih vozila propisana je Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima i Pravilnikom o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima, a u nastavku donosimo detaljan pregled onoga što svaki automobil mora ili je preporučeno da ima.

Obavezna oprema za auto

Prema navedenim propisima, obaveznu opremu putničkih vozila (vrsta M1) čine:

Rezervni točak

Pneumatik na rezervnom točku mora biti istih dimenzija i nosivosti kao pneumatici koji se koriste na vozilu ili biti homologovan kao privremeni rezervni točak prema jednoobraznim tehničkim uslovima.

Aparat za gašenje požara

Ukoliko se vozilom obavlja javni prevoz putnika ono mora imati najmanje jedan prenosni aparat za gašenje početnih požara.

Sigurnosni trougao

Svako vozilo mora imati i sigurnosni trougao koji odgovara jednoobraznim tehničkim uslovima.

On ima ključnu ulogu u slučaju nezgode ili kvara vozila. U takvim situacijama, obavezno ga je postaviti na odgovarajuću udaljenost kako bi se izbegle dodatne nezgode.

Propisuje se tačna udaljenost:

Na auto-putu: 250–500 metara

Van naselja: 150–250 metara

U naseljenim mestima: 50–100 metara

Oprema za pružanje prve pomoći

Među obaveznom opremom je i komplet prve pomoći veličine "B" - koja odgovara standardu SRPSZ.B2.001 ("Sl. glasnik RS", br. 6/2010).

Ovaj paket mora redovno da se proverava, jer ima rok trajanja. Sadrži:

termo foliju (za zadržavanje toplote),

makaze,

gumene rukavice,

trouglastu maramu,

flastere, zavoje za rane,

sterilne gaze,

uputstvo za reanimaciju i

uputstvo za prvu pomoć.

Svetloodbojni prsluk

Svetloodbojni prsluk mora odgovarati standardu SRPS EN 471:2010 ("Sl. glasnik RS", br. 3/2011). Obavezno je za sve ukoliko napuste vozilo u slučaju kvara ili nesreće, ukoliko nemate reflektujući prsluk novčana kazna je 3.000 dinara.

Prsluk treba uvek držati na mestu gde mu možete odmah pristupiti i obući ga bez odlaganja ako je potrebno.

Od suštinskog je značaja, naročito noću ili pri slaboj vidljivosti. Nošenje prsluka je zakonski obavezno u takvim uslovima, jer pruža veću sigurnost i upozorava druge učesnike u saobraćaju na prisustvo pešaka van vozila.

Uže ili poluga za vuču

Iako su uže ili sajla za vuču deo obavezne opreme, njihova primena u saobraćaju podleže određenim ograničenjima. Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, vuča neispravnog vozila nije dozvoljena na autoputu i motoputu, osim u specifičnim okolnostima.

Dozvoljeno je šlepanje vozila na ovim putevima isključivo u situaciji kada se vozilo pokvari tokom vožnje, i to samo do najbližeg izlaza sa autoputa.

Takođe, veoma je bitno da vuča ne narušava stabilnost vozila koje vuče. Pravilno rastojanje između dva vozila prilikom vuče treba da bude između 3 i 5 metara, a uže za vuču tu igra ključnu ulogu. Šlepanje zahteva veštinu i pažnju oba vozača, uz ispunjenje tehničkih zahteva za oba vozila: vučeno vozilo mora imati funkcionalnu signalizaciju i kočnice, dok vozilo koje vuče mora imati ispravan kočioni sistem i ne sme premašiti maksimalnu dozvoljenu težinu za šlepovanje.

Važno je naglasiti da ni u kojem trenutku šlepanje ne sme ugroziti bezbednost ostalih učesnika saobraćaja.

Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi

Uvek treba da imate Evropski izveštaj o nezgodi u vozilu. Ako ga nemate, kazna može dostići 50.000 dinara, prenose mediji.

Ovaj izveštaj se koristi kada je šteta manja od 200.000 dinara. Takođe, važno je da nema povređenih i da obe strane znaju ko je kriv. Ako niste sigurni u procenu štete ili se ne slažete o krivici, pozovite policiju.

Cilj ovog izveštaja je brža procedura, bez potrebe za policijskim uviđajem. Ako nemate ovaj obrazac, tražite ga od osiguranja ili agencije za registraciju vozila.

Obavezna oprema za auto u inostranstvu

Pre putovanja u inostranstvo, proverite koja je obavezna oprema za auto u Grčkoj i drugim zemljama na vašoj ruti.

Protivpožarni aparat je, na primer, obavezan u Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji, ali i u Bosni i Hercegovini i Makedoniji za vozila na tečni naftni gas ili metan.

Važan je važeći dokaz o ispravnosti aparata, u skladu sa preporukom proizvođača. Pored aparata, u Hrvatskoj je potrebno imati rezervne sijalice, osim za vozila s modernim svetlima poput Xenon, Neon, LED.

Upoznajte se sa zahtevima svake zemlje pre puta. Iako nije jasno koliko se rigorozno proverava oprema, bolje je biti spreman.

Obavezna zimska oprema

Obaveznu zimsku opremu putničkih vozila (vrsta M1) čine:

pneumatici (gume) za zimsku upotrebu (npr. M+S, Snow Winter i dr) na svim točkovima;
lanci, odnosno drugi uređaji za povećanje trakcije na najmanje dva pogonska točka.
Dubina gazećeg sloja na pneumaticima za zimsku upotrebu, kada se koriste kao zimska oprema, ne sme biti manja od 4 mm.

U periodu od 1. novembra do 1. aprila vozila moraju da budu opremljena navedenom zimskom opremom (i da je, naravno, koriste) ako se zbog vremenskih uslova na kolovozu nalazi sneg, led ili poledica, a van tog perioda vozila mogu (ali ne moraju) da budu opremljena tom opremom. Izuzetak od ovog pravila učinjen je kada su u pitanju lanci za sneg, odnosno drugi uređaji za povećanje trakcije. U naselju, naime, vozila ne moraju da budu opremljena lancima, odnosno drugim uređajima za povećanje trakcije.

Lanci, odnosno drugi uređaji za povećanje trakcije mogu da se postave na točkove na delu puta koji nije označen znakom "lanci za sneg" samo kad je kolovoz prekriven snegom.Kazne

Nepostojanje zimskih guma, ukoliko na putu ima snega, leda ili poledice, smatra se tehničkom neispravnošću.

Kazne za pravna lica su od 100.000 do 800.000 dinara, za preduzetnike od 50.000 do 200.000, a za fizička lica od 6.000 do 20.000 dinara.