TENDER ZA MRŽNJU Srbija (ne)veruje SUZAMA Ane Brnabić?

Ova Skupština Srbije više je nekako nalik na samoupravnu interesnu zajednicu različitih interesa. Tu nema političara, Ima slatkorečivog praznoslovlja, beskrajnog optimizma i esnafske solidarnosti. Ima svega osim državničke mudrosti ili barem malo političke pameti. To malo upozorilo bi da se ne može vazda svima biti po volji, da ne mogu svi da dobiju ono što im se prohte. Tu galamu oko uplakane dece Brnabić nije sama spakovala, plasirala, pa ko se primio - primio se. Na stranu stilska nezgrapnost.I Brnabić ipak jasno upozorava, šta hoćete narode, mogli smo i da vas zabranimo, a mi vas, eto, puštamo da nas mrzite i lažete. Zbog toga nam je predsednik Vučić miliji i draži. Tako smo došli do suštine stvari: mržnja je podignuta na nivo političke kategorije od prvorazrednog značaja. A mržnja je štetna i besmislena, protivna pravoslavnom i opštem moralu. Tu počinje petljavina novoradikalaca. Ana Brnabić je predsednica Skupštine Srbije, jedne zemlje koja makar pokušava da se predstavi kao demokratska, ali je njeno nerazumevanje vladavine prava (a posledično i demokratije) zastrašujuće. Pakosno i cinično, konstruktivno ili maliciozno, pametno ili glupo, umesno ili neumesno, radi dobrobiti stranke, radi zabave, iz čiste zlobe, zarad nekog ličnog interesa, Ana B. se uvek odnekud stvori. Otkako se otvoreno stranački opredelila, usvojila je mnoge manire svojih iskusnijih stranačkih kolega. Njima empatija nije potrebna. I sebi i njima dovoljan je ŠEF takav kakav jeste, unapred izabran kao pobednik nad građanima, obeležen neuporedivim slavom. U tom modelu kulture grabeža, pokazivanje bola je svojevrsni egzibicionizam.  Brnabić rekla je da je blokada mostova u Beogradu - Brankovog i Gazele, koju su najavili studenti u blokadi za 18.00 čsova, maltretiranje građana bez smisla i cilja.- I onda se čude što ih je sve manje… A svaka ideja im je - daj da maltretiramo nekoga, hajde da zabranimo nekome nešto, jel imamo jaja da nekog gađamo, kako možemo da nanesemo što veću štetu državi, šta možemo da uradimo, a da ljude najviše boli, uz kog DJ-a ćemo da obeležavamo tragediju večeras, ko je nadležan za prasiće, a ko za pivo - napisala je Brnabić.Postoji uverenje da za empatiju nije potrebno nikakvo znanje. Nismo sigurni. Uostalom, okrenite se oko sebe, uverite se sami. Uz opšte odsustvo empatije videli smo i opšte odsustvo griže savesti vladajuće većine. Ova vrsta neodgovornosti ukazuje na to da te ljude nije briga za posledice, kao i za sve intenzivnije ispaljivanje neistina sa najodgovornijih državnih pozicija, koje će se tek pokazati u našem društvu. Kretanje krož život tih emocionalno slepih osoba nalikuje kretanju po minskom polju: posledice njihovih postupaka najčešće budu katastrofalne po društvenu zajednicu.

Srbija to trpi već 13 godina.