Zorana kao Hilari: O projektu vrednom milijardu dolara komunicirala sa privatnog mejla

U mejl prepisci, između ostalog, su učestvovali i tadašnja resorna ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović i Miroljub Jevtić, tadašnji direktor Infrastruktura železnice Srbije. Ove institucije bile su finansijer i investitor projekta i potpisnici ugovora.

Međutim, kako se može videti u mejlovima, i ono što je neobično, jeste da su njih dvoje u prepisku o državnom projektu vrednom više od milijardu dolara uključeni sa svojih privatnih – gmail naloga, piše Forbs Srbija.

S tim što se u jednom trenutku prepiske, pored privatnog, pojavljuje i službeni mejl Jevtića. Sa druge strane, Mihajlović je u prepisku sve vreme uključena sa svog privatnog mejl naloga.

Ova situacija podsetila je i na aferu u SAD. U njoj je tadašnja državna sekretarka Hilari Klinton takođe razmenjivala informacije o državnim pitanjima sa privatnog mejl servera, odnosno naloga.

Anketna komisija prepiska

Zvuči neverovatno, ali nije zabranjeno propisima?

U propisima koji regulišu rad Vlade Srbije, državnih službenika i državne uprave nema eksplicitno navedeno da su državni službenici i funkcioneri obavezni da elektronsku komunikaciju obavljaju sa službenih mejl adresa.

To, ipak, ne znači da takvih ograničenja nema u internim aktima državnih organa.

Izvor koji je obavljao visoke funkcije u Vladi Srbije kaže da bi to pitanje trebalo da bude regulisano Zakonom o državnoj upravi i da korišćenje službenog mejla bude obavezujuće.

On dodaje da je neverovatno da državni funkcioneri i službenici najvišeg ranga komuniciraju putem privatnih mejlova. Komunikacija sa službenog naloga bitna je zbog bezbednosti i osetljivosti informacija koje mogu biti sadržane u takvim prepiskama.

Kako napominje, podaci su vlasništvo državnog organa, a ne funkcionera ili službenika.

- Zato je važno da osetljive, poverljive i važne informacije ostanu u institucijama i državnim organima i nakon što neki funkcioner prestane da obavlja funkciju, a ne na njegovom privatnom nalogu - kaže sagovornik.

Podsetimo, u ovom konkretnom slučaju, prepiska je vođena o ugovoru koji je inicijalno dogovoren u iznosu od 1,16 milijardi dolara da bi kasnije kroz anekse bio uvećan za oko 10%.

Sličnost sa slučajem Hilari Klinton

Ovaj slučaj podseća na situaciju od pre jedne decenije kada je Hilari Klinton, bivša američka državna sekretarka bila meta kontroverze. Ona je koristila lični mejl za službenu komunikaciju. I to sa funkcije šefa Stejt dipartmenta.

Tim povodom vođena je i FBI istraga. Klinton, nije imala službenu mejl adresu za četiri godine koliko je provela na čelu Stejt dipartmenta, izveštavali su tada mediji.

Klintonova je koristila privatni i-mejl server, koji se nalazio u njenoj kući u Njujorku, pisao je Gardijan.

Priznala je da je to bila greška. U julu 2016. godine FBI je zaključio da su Klintonova i njeni pomoćnici bili „izuzetno nepažljivi“ u rukovanju poverljivim informacijama. Ali da ne bi trebalo da se suoče sa krivičnim gonjenjem, navodio je taj medij.

Mihajlović bez komentara

Forbes Srbija kontaktirao je i nekadašnju ministarku Zoranu Mihajlović za komentar.

Pitali smo je zbog čega je o državnom projektu komunicirala sa privatne mejl adrese. Hteli smo da znamo da li je imala službeni mejl i da li je, dok je bila ministarka, postojao interni propis njenog ministarstva koji je nalagao obaveznu komunikaciju sa službenog mejla?

Odgovor na ovo pitanje nije stigao.