Pismo studenata službama bezbednosti

Učiš godinama, stresiraš se, trčiš, vežbaš, lomiš se da bi postao deo jedinice koja ti je životni san. Da braniš zemlju od kriminalaca, da budeš štit naroda, elita u službi pravde.

A onda, nekoliko godina kasnije – ne juriš kriminalce, dilere, ubice, ni mafijaške bosove. Tvoj zadatak postaje da batinaš ljude koji te hrane, koji te poštuju, koji se bore za ono u šta si i ti verovao – dok ti nije naređeno da to zaboraviš.

Gospodo elito, kako vam ruka ne zadrhti kad dižete pendrek na GOLORUK narod? Na studente, na veterane, na profesore, na svoje prijatelje, poznanike, rođake?

Pričali smo juče sa vama, videli smo da vam je neprijatno, da vam se ne stoji ceo dan na suncu zbog hira jedne kukavice. Neki ste se i krstili kad ste videli kakve sve pojave su došle u vaš i naš grad. Zato vas molimo da sledećeg puta, ne budete oružje protiv sopstvenog naroda. Budite ono što ste zakleli da ćete biti – zaštita, a ne pretnja.

Jer s jedne strane su ljudi koji ovu zemlju nose – doktori, studenti, generali, umetnici, radnici, advokati… A s druge oni koji su za 50 evra i sendvič prodali obraz.

Setite se ovoga sledeći put i setite se kako su prošle vaše kolege koje su udarile onog kog mama više voli. Tako je, politički su osuđeni i nečasno isterani iz službe, po nalogu znamo svi već koga.

Znamo da čitate ovo. Setite se zakletve. Setite se časti. Setite se da vam je dužnost da branite zemlju od kriminalaca, a vi danas stojite uz njih, a protiv nas.

Mi vas i dalje gledamo kao naše. Zato vam ovo i pišemo.

Vaši studenti, našim specijalcima.

Studenti