"Svi društveni akteri moraju da se ujedine protiv režima"

- Ukoliko se svi društveni akteri uključe u borbu na način na koji su bili uključeni na najvećem protestu u istoriji Srbije 15. marta i koji je pokazao da ako smo svi saveznici jedni drugima, da možemo da pobedimo i nefer uslove i situaciju u kojoj se nalazimo. Ako svi stanemo pod jedan barjak i pod ovakvim uslovima možemo da pobedimo - kazao je on.

Prema njegovim rečima, to je najbitnije bez obzira da li je to princip Kosjerića, gde se 8. juna održavaju lokalni izbori, koji će sigurno dati rezultat i gde je napravljena grupacija koju čine političke stranke, grupe građana i lokalni, ugledni ljudi, uz podršku studenata ili Zaječara gde je napravljeno jedinstvo i gde se takođe očekuje dobar rezultat.

- Narodni pokret Srbije je 4. februara izašao sa predlogom prelazne ekspertske vlade, iako su tada mnogi bili poneseni euforijom i nisu shvatali da se u trenutku najveće snage i energije ispostavljaju zahtevi te vrste. Nešto kasnije je većina kolega iz parlamentarne opozicije to prihvatila i došli smo do zajedničkog predloga Vlade narodnog poverenja, ali je izostala podrška od strane pobunjenog naroda, odnosno studenata u blokadi - podsetio je on.

Aleksić ocenjuje da je najveći strah režima bio da studenti slučajno ne zatraže prelaznu ekspertsku vladu sa pobunjenim narodom, jer bi pritisak morao da dovede do njenog formiranja i dodaje da bi prelazna vlada, pre svega, ispunila studentske zahteve, a onda dovela do uslova za održavanje izbora.

- Taj voz je prošao. Vlast je formirala "patrljak Vladu", odnosno Vladu represije i došli smo do toga da moramo da vidimo šta da radimo dalje. Niko u Srbiji ne želi revoluciju, već nam trebaju izbori. Sa jedne strane je režim čiji je rejting u padu i čije se carstvo urušava, a sa druge motivisan i oslobođen narod pun optimizma. Ta energija i pod ovakvim uslovima može da napravi rezultat - dodao je Aleksić.

On naglašava da je najveći trik režima pravljenje kanala između pobunjenih građana i opozicionih stranaka, odnosno pravljenje sukoba i razdvajanja te dve grupacije koje se suštinski zalažu za iste stvari: uređeno društvo, vladavinu prava, slobodu govora, institucije i smenjivost vlasti.

- Treba da razgovaramo i vidimo koji je to način koji će dovesti do pobede u ovakvim okolnostima. Danas opozicione parlamentarne stranke imaju na 36 posto biračkih mesta predsednike i zamenike biračkih odbora, oko 18.000 članova stalnog sastava biračkih odbora, plus prošireni po predaji liste i to treba iskoristiti kao kapacitet. Zato moramo da sednemo za sto i napravimo format koji će doneti željeni rezultat, da oslobodimo državu od uzurpatora - naveo je on.

On kaže da su na lokalnim izborima prošle godine stranke koje su izašle na izbore širom Srbije bile na udaru raznoraznih naloga na društvenim mrežama da su se prodale i da čine uslugu vlasti, a dogodilo se da se i u takvom ambijentu dokazalo da je moguće pobediti režim Aleksandra Vučića i dodaje da nije bilo bojkota i antikampanje ljudi koji svesno napadaju opoziciju, rezultat bi bio mnogo bolji i sigurno bi bile osvojene beogradske opštine, grad Niš, a možda i glavni grad.

- Sada se dešava ista stvar. Napadaju Uroša Đokića, potpredsednika i narodnog poslanika NPS, čoveka koji je jedan od nesumnjivih boraca protiv ovog režima i koji nikada nije bio član Srpske radikalne stranke. Učestvovao je na izborima za mesnu zajednicu, imenom i prezimenom. On je u Kosjerić otišao da pomogne, podneo je prigovor na Rusku listu u toj opštini i svakoga dana je na terenu - objasnio je on.

Na pitanje kako se dolazi do prelazne vlade, prevremenih izbora, uopšte do rezultata, Aleksić ističe pritiskom ulice i pritiskom opozicije kroz institucije koji su dobitna kombinacija, što se pokazalo i kroz konkurs za izbor članova za Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) koji će biti ponovljen i dodaje da je to zajednički uspeh studenata koji su sa građanima blokirali RTS i opozicije koja je zahtevala ponavljanje tog procesa.

- Živimo u potpuno razorenom društvu. Maj je postao najtužniji mesec u Srbiji. Na današnji dan, pre dve godine, izginuli su ljudi u Orašju i Duboni, na jučerašnji dan smo imali Ribnikar, a pre tri dana i pola godine od pada nadstrešnice u Novom Sadu. Sve se ruši i raspada, a svi cepamo dlaku na pola tražeći razlog da jedni drugima ne verujemo, iako treba da budemo saborci i saveznici i zajedno se izborimo sa režimom. Živimo Orvelovu `Životinjsku farmu` koju treba da pročita svaki naprednjak i napravi paralelu sa današnjicom i time koga podržavaju. Procenti govore kako napredujemo i kako smo velesila, a stomaci prazni - rekao je Aleksić.

Aleksić podvlači da se nakon dve godine od tragedije u Orašju i Duboni ništa nije promenilo i ništa nije urađeno da se ponovo ne desi neki čovek koji je ubio 19 nedužnih ljudi, već se dogodio pad nadstrešnice u kome je stradalo još 16 građana Srbije i dodaje da smo pre toga niz događaja: imali helikopter, Staniku Gligorijević, nestanak male Danke Ilić, ubistvo Dalibora Dragijevića u policijskoj stanici.

- Institucije ne postoje i nema pravde. Svi smo u opasnosti i svačije dete je u opasnosti u ovakvom razorenom društvu i zato nemamo pravo na grešku. Da bi se stvari promenile mora se promeniti vlast i posle 13 godina, nadam se, da je to svima jasno - zaključio je Aleksić.