"Studenti suspendovali svoj život, da urade nešto korisno za sve nas"

- Ta deca su suspendovala svoj život na kratko, da bi uradila nešto korisno za sve nas. Šta da se kaže tu, sem naklon do poda i podrška svake vrste - kaže profesor.

Kako je rekao, "nama sigurno da ima leka".

- I najtežem pacijentu treba uliti neku nadu i neki optimizam. Farmakoterapija za ovo društvo su studenti, oni su naš lek, zbog dve stvari, zbog načina na koji se bore i zbog vrednosti za koje se bore. Ispoljavaju vrhunski patriotizam, žele da žive ovde, ali ne u ovakvoj Srbiji, nego u uređenoj državi, za to se bore, to je naš lek. Za neke efekte kad su lekovi u pitanju, ti posle mesec dana ne primećuješ promenu, za neke korisne efekte potrebno je da prođe vreme. Vratio se osmeh na licima ljudi u mestima kroz koja su studenti prolazili. Hronične efekte ćemo morati da čekamo, to je promena svesti, promena mišljenja, pa će doći i do promene društva - kaže on.

Na pitanje kako se odlučio za farmakologiju, kaže da su uticali njegov pokojni otac, društvo iz škole i neki lični afiniteti.

- Otac je završio veterinu, ali se bavio eksperimentalnom farmakologijom, to je šezdesetih godina bio lep posao. Zvali su ga svi Mile Galenika, jer je non stop bio tamo, a vikendom me je vodio na Veterinarski fakultet. On je rano preminuo, imao sam 20 godina. Društvo iz škole - sadašnja Treća, bivša Osma, iz razreda je nas sigurno 15, 20 upisalo medicinu - priča on.

Kako kaže Stojanović, "mi smo duboko podeljeno društvo".

- Obično teoretski kad su ljudi tako podeljeni, jedna od ideja je da svako popusti po malo, pa da se sretnu na sredini, ne znam gde bi ovde bila ta sredina, crvene linije su dosta pređene. Ljudi su bili svesni toga, ali studenti su bili mali zamajac da krenu da razmišljaju, da se oslobađaju straha - kaže on.

Govorio je i o "leku protiv straha".

- U procesu oslobađanja od straha znanje je ključno, neznanje vodi u strah, bespomoćnost… Neki optimizam i pozitivni životni stav, to su nam sve studenti doneli, mi smo zbog njih postali bolji ljudi. To je u ljudima čučalo, samo je neko trebalo da otvori tu bravu - kaže on.

Kabinet mu je u crno-beloj boji…

- Dve različite ljubavi su prema Partizanu i prema farmakologiji, bitno je da su obe konstantne. Moj pokojni otac je bio zvezdaš, moji prijatelji su zvezdaši, nama je Zvezda, kao i Partizan, neophodna. Mi smo kao klinci išli zajedno na derbi, bilo nam je normalno da se posle zavitlavamo, nadam se da će i Zvezda i Partizan da se vrate na neki pravi put - kaže Stojanović.

Kako navodi, i u odnosu prema studentima smo podeljeni.

- Dok ima onih koji ih kritikuju, ima onih koji ih vide kao oplođenu jajnu ćeliju, koja će doneti novi život, svima nama. Mislim da nam treba dobar ginekolog akušer koji neće mnogo smetati razvoju te oplođene jajne ćelije, koji će kada bude potrebno pomoći da se taj novi život rodi - kaže on.