ZA KIM ZVONA ZVONE Šta je radio patrijarh Porfirije u Moskvi?

Na sastanku održanom u Moskvi, patrijarh srpski Porfirije izgovorio je mnoge neverovatne stvari. U prisustvu predsednika Rusije Vladimira Putina, patrijarha Ruske pravoslavne crkve Kirila, a uz podršku Irineja Bulovića, Porfirije je govorio o "obojenoj revoluciji" u Srbiji i napomenuo da će to "iskušenje biti pobeđeno". Ta govorancija je očigledno, od neke koristi nekom čoveku usred ničega, pa se to valja.Kao glavno saglasili su da treba pravoverne pravoslavce u Srbiji zaštititi od sve krvoločnijih zapadnjačkih đavola. Sledila je osuda "obojene revolucije" i "zapadnih centara moći", uz želju da se Srbija priključi ruskom svetu, poruke su koje je poglavar Srpske pravoslavne crkve Porfirije preneo predsedniku Rusije Vladimiru Putinu. Mešanje Crkve u politiku nešto je na što smo se već navikli, ali nam od toga nije lakše. Nema šansi da, car radi carevo, a Bog božje; uostalom - nije li svaka vlast od Boga? I eto nas natrag u patriotskom univerzumu u kojem se valja jednome prikloniti carstvu. A izbor je po srpskom patrijarhu apsolutan i neizbežan: Vučić Aleksandar.SPC je uspešno intervenisala još 2011. kada se Tomislav Nikolić odlučio na štrajk glađu, tako da je štrajk pretvoren u strogi post nakon kojeg se Nikolić i pričestio iz ruku tadašnjeg patrijarha Irineja za Vaskrs. Inače, u poslednje vreme patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije i njegov vladičanski kor učestalo održavaju sastanke sa glavarima vaskolikog srpstva, i to na najvišem nivou. Uglavnom tada do običnog sveta dopiru reči uzajamne podrške. Ostalo je tiha metanija, kako valja i trebuje. Ali,  u vrhu SNS-a i dalje ima ljudi koji smatraju da Porfirije ne pokazuje dovoljno odanosti prema Aleksandru Vučiću. Mnogi ne bi bili sigurni u tu odanost ni kad bi se ceo Sinod SPC kolektivno učlanio u SNS.Međutim, Porfirije je relativno mlad i zna da će, za razliku od Vučića koji će jednom ipak otići sa vlasti, na tom mestu ostati do kraja života, a moć koju ima dovela je do toga da više nema potrebu da krije šta misli. Patrijarh i episkopi zdušno podupiru Vučićev režim, a ni Vučić im ne ostaje dužan, ta podrška ima svoju cenu. Vladarima je neophodna potpora crkve, jer je reč o ustanovi koja uživa veliko poverenje stanovništva, a za tu uslugu su spremni da se crkvi oduže davanjem privilegija i raznim finansijskim donacijama.Ovde postoji "vizantijski princip simfonije", jedinstvo crkve i vlasti. Crkva ne može da se modernizuje, ona je takva kakva jeste, a opšte je prihvaćeno da je ona osnovni državotvorni faktor. I uvek je imala političku funkciju, bez obzira na priče o sekularnosti. Zato Vučić i Porfirije idu ruku pod ruku, šta jedan misli to misli i drugi, iako jedan to javno govori a drugi ne.  Sam Porfirije se pokazao kao inferioran u tom dublu i do sada se dokazao kao potpuno servilan autoritarnom lideru.Kakvu tačno podršku od predsednika traže duhovnici nije baš poznato vaskolikom srpskom narodu, ali je jasno da se obraćaju čoveku, koji je u svojim rukama skoncentrisao svu političku moć u Srbiji, te da traže privilegije za svoju organizaciju. Više moći, više uticaja na društvo, to je ono što zanima naše duhovnike, zato i traže pomoć od onog ko raspolaže silom, ali važno je da sve ide u dobrom pravcu i bez mnogo zapitkivanja.