Veliki dobavljači ili trgovci: Čija je krivica za paprene cene zbog kojih se bojkotuju trgovinski lanci?

Od januara u Srbiji traju različite vrste bojkota trgovinskih lanaca, sa ciljem da se snize cene proizvoda i da one budu prijemčivije građanima.

Nakon generalnog bojkota pet najvećih trgovinskih lanaca – Delez (Maksi i Shop&Go), Merkator (Idea i Roda), DIS, Univerexport i Lidl, usledili su bojkoti pojedinačnih lanaca. A sada je na udaru samo Maksi i to tokom celog aprila.

Međutim, trgovci se brane time da oni nisu jedini krivci za visoke cene i da na to utiču i mnogi drugi pre njih, a sa tim je sagalasan i deo ekonomista, piše Danas.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković  kaže da ovaj bojkot, pre svega, nije plasiran u pravo vreme ni na pravi način, jer sada imamo "mnoge akutne teme u društvu.“

On objašnjava da je maloprodaja samo "vrh ledenog brega“.

- Nema uvida u to kakve su cene unazad, kod drugih učesnika u lancu snabdevanja neke robe - ukazuje Petković.

On kao prvu stavku navodi uvoz.

- Karakteriše nas dominacija velikih uvoznika, zastupnika nekih brendova koji onda kao jedan izvor snabdevanja mogu uticati na dalje cene u preprodaji te robe. To se uglavnom ne ispituje - upozorava Petković.

Kao druga stvar, prema njegovim rečima, tu je proizvodnja i prodaja brendiranih proizvoda.

- Mnogi veliki dobavljači imaju dominantne pozicije na tržištu i kao takvi sigurno mogu uticati na krajnje cene, što je opet potrebno ispitivati - naglašava on.

Petković upozorava i na posredničke transakcije.

- Srbija tradicionalno ima preveliki broj posrednika u trgovini na veliko u poređenju sa drugim privredama, a ovi posrednici čine kanale marketinga neefikasnim, sporim i naravno skupljim, zato što svako ima neku svoju proviziju - navodi on.

Kao još jedan problem, Petković dodaje porez kao komponentu cene.

- U nekim situacijama dažbine su vrlo visoke, kao recimo za gorivo, duvan… Dodatno, oporezuje se porezom na dodatu vrednost iznos donacija u trgovačkoj robi, tako da i tu nema stimulacija da se pomogne humanitarnim organizacijama i da se jedan deo tražnje najsiromašnijih slojeva zadovolji po nižim troškovima - objašnjava on.

Zbog svega navedenog, Petković smatra da je teško tvrditi da su samo bojkotovani trgovci odgovorni za cene.

- Zaključak da su maloprodavci krivi za visoke cene predstavlja, moguće, tačno nagađanje, ali bez argumenata da li je to tako i u kojoj meri su ovi akteri na tržištu za to zaslužni - smatra on.

Petković podseća da su, kroz ekonomsku istoriju, vrlo često neki tržišni akteri forsirali određene vesti kako bi odvratili pažnju javnosti sa svog delovanja.

- Pojedinačni istraživači nisu u mogućnosti da ispitaju ovakve kompleksne situacije, ali se kroz adekvatno delovanje državnih institucija do takvih saznanja uglavnom može doći - navodi on.

Petković otkriva i da je upravo zbog toga, za potrebe Vlade urađena studija odnosa učesnika u lancima snabdevanja na tržištu Srbije pre nekog vremena, ali da je sadržaj te studije ostao nepoznat.

- Ona nije distribuirana, a od onih koji su je dobili na uvid je zatraženo da ta saznanja dalje ne objavljuju - ukazuje on.

Dodaje da je to bilo između Privredne komore Srbije (PKS) i Ministarstva trgovine i da je bilo očekivano da se pokaže kakva je uloga različitih aktera u formiranju cena, ali da to nikada nije obelodanjeno.

- Ne mogu da objasnim zašto, moglo bi da se nagađa da ili studija nije uspela ili da je prikazala nešto, odnosno nekoga, što nije bilo poželjno -  zaključuje Petković.