Nemački diplomata: Pitanje promene režima u Srbiji nije više spekulativne prirode

Ipak, u autorskom članku za list Berliner cajtung, dodaje da predsednik Srbije Aleksandar Vučić "vrlo dobro zna da Evropska unija i SAD nisu stvarno zainteresovani za njegov pad".

- Ipak je Vučić taj koji, uprkos dobrim odnosima s Rusijom i Kinom, ima bezuslovnu volju da se pridruži EU i koji pod zapadnim pritiskom više od jedne decenije preduzima korake ka normalizaciji odnosa sa Kosovom. Povrh toga, Brisel i Nemačka veoma su zainteresovani za litijum dobijen eksploatacijom u Srbiji", naveo je i dodao da "uzdržana reakcija na proteste kod studenata nailazi na nerazumevanje".

Jenike je osamdesetih službovao u Srbiji i Albaniji, a potom je dugo bio diplomata OEBS-a i Evropske unije u regionu.

On je u tekstu opisao kako su se razvijali studentski protesti i rastao otpor u svim slojevima stanovništva, s vrhuncem 15. marta, te pokušaje predsednika Srbije Aleksandra Vučića da na sve načine neutrališe proteste.

Skup 15. marta u Beogradu ocenio je kao "najveće demonstracije u istoriji sa više stotina hiljada učesnika".

U tekstu se spominje i reakcija komesarke EU zadužene za proširenje, Marte Kos, koja je izazvala negodovanje, kao i njeno naknadno objašnjenje da EU u Srbiji želi isto što i studenti – izborne reforme, pojačanu borbu protiv korupcije i slobodu medija.

Ukazuje se i na stav američke administracije pod Donaldom Trampom koja "Srbiji pridaje veći geopolitički značaj nego Kosovu", a ujedno i objašnjavaju poslovne veze Trampove porodice sa Srbijom, prenosi Dojče vele (DW).

- Osobenost višemesečnih protesta je to što studenti nisu odredili svoje vođe. Odluke se donose glasanjem u plenumu. Na pitanje da li bi Vučić morao da podnese ostavku, jedan student je odgovorio da predsednik ima uglavnom protokolarnu funkciju i da je njemu svejedno - dodao je on.
Takođe ističe da su studenti do sada "striktno izbegavali saradnju sa opozicijom – da ona ne bi predstavila proteste kao svoje". A opozicija, piše Jenike, traži ekspertsku vladu koja bi organizovala slobodne izbore, što Vučić u potpunosti odbacuje.

- Ako se srednjoročno oformi koalicija između do sada slabe i dobrim delom posvađane opozicije, predstavnika studenata, kao i širokih društvenih snaga, postavljaju se brojna pitanja o njihovoj budućoj politici – između ostalog i prema kosovskom pitanju - naveo je.

Govoreći o Kosovu nemački diplomata navodi da otcepljenje Kosova nije kraj procesa raspada bivše Jugoslavije, već početak procesa erozije jedne suverene države.

- Ko to ignoriše, onda se naravno čudi što postoje secesionističke tendencije u drugoj republici bivše Jugoslavije, u Bosni i Hercegovini, gde Republika Srpska (uz kršenje Dejtonskog ugovora iz 1995.) odbacuje 'napade' slabe zajedničke države. RS se brani od intervencija visokog predstavnika Kristijana Šmita, bivšeg nemačkog ministra poljoprivrede, koji može da otpušta ministre i nameće zakone. I to trideset godina posle završetka rata u Bosni. Njegova ovlašćena (takozvana Bonska ovlašćenja iz 1997.) nemali broj posmatrača kritikuje kao neokolonijalna - dalje navodi.

Spoljnopolitički zaključak teksta glasi:

- Ko pretpostavlja da bi moguća promena režima u Srbiji unapredila normalizaciju odnosa (sa Kosovom), najverovatnije se vara. Opozicija svih boja optužuje Vučića za izdaju srpskih interesa i za faktičko odustajanje od Kosova, za koje je u srpskom Ustavu iz 2006. narodnim izjašnjavanjem potvrđeno, da je nerazdvojni deo Srbije - prenosi DW.