Plenum Filozofskog fakulteta u Beogradu objasnio šta je problem sa ekspertskom vladom

Prvi je ideološka obojenost termina „ekspert“, u okviru kog plenum navodi da ne postoji pravni akt, dokument ili tekst koji nekome daje to zvanje.

Prema navodima plenuma Filozofskog, ekspertiza je etiketa koja služi više za neutralizovanje kritike drugih, a manje za ukazivanje na istinsko znanje i veštinu u nekoj oblasti.

Njome se političke odluke koje se tiču svih maskiraju kao neka mistična nauka i struka, koju niko bez titule eksperta ne može razumeti.

Kultom ekspertize se „nestručnjaci“ ućutkuju i time polje politike postaje arena odabranih, a ne slobodno mesto odlučivanja svih, naveo je Plenum u saopštenju.

Drugi aspekat se tiče načina izbora ekspertske Vlade, koju kao i svaku drugu vladu bira Narodna skupština većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika, na predlog kandidata za premijera.

Prema oceni plenuma, apsurdno je tražiti od vladajuće koalicije da konstituiše vladu koja je suprotna od onoga što je njen interes, jer se takav cilj može postići jedino društvenim pritiskom.

Kako i ispunjenje zahteva i nova vlada onda zavise isključivo od pritiska na vlast, zalaganje za ekspertsku vladu je istovremeno i marginalizacija studentskih zahteva, jer je društveni pritisak bolje usmeriti ka realizaciji zahteva, naveo je plenum Filozofskog.

Zbog svega toga, Plenum je zabrinut zbog mogućih javnih objava podrške ideji ekspertske vlade od drugih plenuma studenata u blokadi ili gradova, navodeći da je snažno uverenje Filozofskog da interesi koji stoje iza ekspertske vlade žele da zloupotrebe studentski pokret u stranačke i aktivističke svrhe i da ih ne zanima ispunjenje studentskih zahteva.

U prilog tome, plenum podseća da različiti gradovi u blokadi imaju različite zahteve i da oni nisu usaglašeni na nacionalnom nivou.

Plenum Filofofskog upozorava javnost da se unutar studentskog pokreta na nacionalnom nivou nije odvijala intenzivna politička rasprava o opciji ekspertske vlade, već da je ta opcija često „gurana“ ispod kulisa, na mala vrata, tajnim sastancima i zatvorenim javnim diskusijama.

Plenum dodaje da bilo kakva proklamacija ekspertske vlade stoga rizikuje da našteti jedinstvu studentskog pokreta i zanemari stvaranje konsenzusa, koji je ključni deo direktne demokratije.

Osim toga, predlozi o ekspertskoj vladi su često diskutovani bez uzimanja u obzir drugih potencijalnih društvenih i političkih rešenja krize i stizali su bez prethodne napomene, sa zahtevom da se o njima plenumi izjasne za svega nekoliko dana, forsirajući ih da naprave nepromišljene odluke i stvarajući lažan osećaj urgentnosti.

- U javnom diskursu je vođena intenzivna kampanja da se svi drugi oblici artikulacije omalovaže i ignorišu, dok se ekspertska vlada predstavlja kao jedino moguće rešenje. Iza ovog krojenja javnog mnjenja stoje partijski i aktivistički interesi, suprotni interesima studenata u blokadi - navodi se u saopštenju.

Plenum Filozofskog poručuje da bez otvorene diskusije ne može nastati rešenje za ispunjenje studentskih zahteva, kao ni rešenje društveno-političke krize u Srbiji.

Za takvu diskusiju je, prema oceni Plenuma, potrebno vreme i uključenost svih studenata preko intenzivnog razgovora na plenumima i javnim raspravama i jedino tako će ideja za rešenje krize uživati poverenje svih studenata i jedino tako će se stati na put pokušajima da se nametnutim političkim opcijama studentski pokret zloupotrebi.