PITANJE ZVANIČNIH POSETA Zašto Lončar (ne)može na KiM?

Poslednji put je tzv. Kosovo 26. marta zabranilo posetu ministra zdravlja Srbije Zlatibora Lončara, dok je prethodno zvanični Beograd 20. marta zabranio posetu ministru kulture, omladine i sporta Hajruli Čekuu (Hajrulla Ceku). Ministarstvo spoljnih poslova Kosova je svoju odluku obrazložilo time da je Priština prva poslala zahtev na koji Beograd nije odgovorio, te da će pristup Kosova o zvaničnim posetama ostati zasnovan na reciprocitetu.Iz Srbije nije stiglo objašnjenje zašto je zahtev za posetu ministra Čekua odbijen, ali je stigla optužba na račun Kosova da "direktno podriva normalizaciju odnosa". Radio Slobodna Evropa (RSE) se obratio upitom Evropskoj uniji da prokomentariše poslednje zabrane poseta zvaničnika Srbije i Kosova, ta da kao posrednik u dijalogu oceni štetu koja se ovakvim potezima nanosi procesu koji za cilj ima normalizaciju odnosa. Odgovor do objavljivanja teksta nije stigao, ali su iz EU ranije navodili da očekuju poštovanje svih postignutih sporazuma, uključujući onaj o posetama zvaničnika.U sporazumu o zvaničnim posetama iz 2014. godine piše da će strane, putem oficira za vezu, jedna drugu obaveštavati o posetama svojih zvaničnika prve i druge kategorije. U prvu kategoriju spadaju predsednik, premijer, zamenici premijera, predsednik Skupštine i ministri unutrašnjih poslova, spoljnih poslova i odbrane. Drugu čine svi ostali ministri, potpredsednici Skupštine, direktori kancelarija Vlade i bezbednosnih agencija, predsednici Ustavnog i Vrhovnog suda, javni tužilac, kao i sva druga lica koja imaju fizičko obezbeđenje, kao što su verski poglavari.Za posete zvaničnika koji spadaju u prvu kategoriju zahtev se mora uputiti najmanje 72 časa unapred, dok je za drugu kategoriju zvaničnika neophodno da se druga strana obavesti o poseti najmanje 48 časova unapred. Oficir za vezu je taj koji posreduje procesom i potvrđuje prijem, a ukoliko u određenom roku nema odgovora, smatra se da je poseta odobrena. Sporazum o zvaničnim posetama takođe predviđa da svaka strana imenuje po jednog zvaničnika koji će imati redovan i pojednostavljen pristup drugoj strani i za koga će strane dostavljati samo logističke informacije kako bi se omogućila priprema poseta.

Na svakih par meseci jedna ili druga strana obavesti javnost da poseta zvaničnika nije odobrena.