Nekad bila desna ruka Nenada Stefanovića, sad osudila Vučićeve pretnje tužiocima

Do sada je 400 sudija i tužioca, širom Srbije, potpisalo to saopštenje, a među njima je, pomalo neočekivano i tužiteljka Nikolaidis, relativno doskoro "desna ruka" glavnog beogradskog tužioca Nenada Stefanovića, koji ne zastupao tužilaštvo "u ime naroda", već režima.

Tužiteljka koja je javnosti postala poznata kada je postupajući u Osnovnom tužilaštvu u Pančevu odbacila prijavu Vojnog sindikata protiv brigadnog generala Zorana Veličkovića i potpukovnika Dejana Nikolića. Njih je sindikat sumnjičio da su omogućili osobama iz kriminogene sredine - Veljku Belivuku, Aleksandru Stankoviću zvanom Sale Mutavi i sadašnjem pripadniku Žandarmerije Nenadu Vučkoviću Vučku, kao i sekretaru Vlade Novaku Nediću, da vežbaju gađanje u kasarni "Rastko Nemanjić" u Pančevu.

Upravo je tužiteljka Željka Nikolaidis, nakon pola godine odbacila prijavu, uz obrazloženje - "nedostatak dokaza". Međutim, ispostavilo se da su dokazi, kao što su dve stranice iz knjige na prijemnici kasarne "Rastko Nemanjić" i snimci kamera - nestali, pa na kraju nije ni bilo moguće nastaviti postupak ili podići optužnicu.

Nikolaidis je za to (ne)postupanje nagrađena i iz Osnovnog tužilaštva u Pančevu premeštena je u Više javno tužilaštvo u Beograd, gde je ubrzo postavljena za šeficu Posebnog odeljenja za borbu protiv korupcije. Kako se dobro pokazala u Pančevu, u škakljivim predmetima po vlast, upravo je njoj dodeljen i slučaj kada je nekadašnja državna sekretarka u MUP-u Srbije Dijana Hrkalović optužila Slobodana Milenkovića, inspektora koji je otkrio "Jovanjicu", da je narko-diler.

Saslušavala je Malog Sentu, u to vreme načelnika Četvrtog odeljenja, pokušavajući da od njega sazna imena doušnika i poverljive informacije. Sve vreme, kako su tada objavili pojedini mediji, na stolu pred njom stajala je šolja na kojoj je bio znak BIA. Samo Nikolaidis zna šta je bio cilj toga.

I još dugo je bila Stefanovićeva tužiteljka od najvećeg poverenja. Čak je progonila koleginice Bojanu Savović i Jasminu Paunović, koje su prve imale hrabrosti da javno istupe i ispričaju sve o Stefanovićevom postupanju i zloupotrebama. Dokumentom, na kome je, kako je kasnije tvrdila da je falsifikat, Nenadu Stefanoviću obezbedila je alibi i spasila ga je disciplinske odgovornosti.

Ubrzo je podnela ostavku na mesto šefice Posebnog odeljenja za borbu protiv korupcije i udaljila se od Stefanovića. Pokušavajući da "zaboravi svoju ružnu prošlost", početkom marta, učestvovala je i na studenskom protestu.