ZATVARANJE STRANIH FABRIKA Malo nade za otpuštene radnike

Ekonomista Goran Radosavljević ističe da se takav scenario mogao očekivati jer je Srbija pre skoro 20 godina postavila biznis model koji se zasnivao na subvencijama i jeftinoj radnoj snazi koji su privlačili strane direktne investicije. Taj biznis model je, međutim, iscrpljen jer generalno postoji manjak radne snage, pa je čak i Srbija počela da je uvozi, a ona koja je dostupna na domaćem tržištu više nije jeftina, navodi Vreme.- Bilo je logično očekivati da će, kada se završi ciklus subvencija koji je trajao oko 10 godina, kompanije početi da traže druge zemlje. Srbija u međuvremenu nije uspela da privuče dovoljno industrije sa većom, visokom dodatom vrednošću, jer su strane direktne investicije bile uglavnom u takozvanim tradicionalnim sektorima, a i kada su bile u sektorima više tehnologije, onda su to bile niske faze prerade i manuelni rad. U Srbiji su čak i programeri "moderni motači kablova", jer oni rade neki mali kôd u lancu velikog softvrera koji se pravi u Silicijumskoj dolini ili na nekom drugom mestu - kaže Radosavljević.Ekonomista Milan Kovačević vrlo je skeptičan po pitanju toga kako bi država mogla da reaguje na to što strane kompanije odlaze, a mnogo radnika ostaje bez posla.- Odgovor države je nemoguć, to će se i nadalje događati, jer je Srbija i inače privlačila strana ulaganja na osnovu jeftine radne snage. U celom svetu rastu zarade, pa ni Srbija ne može da bude izuzetak. Ogromna je šteta što je Srbija rasprodala svoja preduzeća, banke, osiguranje i zemljište, i privlačila strana ulaganja, a potpuno zapostavili sopstvenu privredu. Najpre bi trebalo priznati načinjene greške zbog kojih je Srbija među zemljama sa najvišom inflacijom i nema stabilnu ekonomiju, a zatim bi trebalo videti kako da zemlja u narednih pet ili 10 godina razvija svoju privredu - smatra Kovačević.