Ko se sve pominje kao mogući kupac ruskog udela u NIS?

NIS ima pravo da traži uklanjanje sa liste sankcija, s obzirom na to da je Gazprom Njeft ispunio uslove sankcija tako što je spustio vlasnički prag u NIS-u ispod 50 odsto.

Podsetimo, nedavno je promenjena vlasnička struktura NIS-a tako što je Gazprom, koji nije pod sankcijama, otkupio pet odsto akcija.

Trenutno Gazprom Njeft ima oko 45 odsto akcija u NIS-u, Gazprom nešto više od 11 odsto, oko 30 odsto ima država Srbija, a ostalo su mali akcionari.

Međutim, američki zvaničnici su bili izričiti i ponovili više puta da je za Ameriku jedino prihvatljivo da ruski kapital izađe iz NIS-a.

Zbog toga NIS traži dodatno vreme, a direktor Srbijagasa Dušan Bajatović uveren je da će ova kompanija dobiti novih 30 dana ukoliko obeća da će za to vreme napraviti i dostaviti "akcioni plan" o rešenju vlasničke strukture.

U poslednje vreme u medijima se spekulisalo da bi ruski udeo u NIS-u mogli da otkupe ili mađarski MOL ili hrvatski JANAF.

Interesovanje iz Hrvatske za kupovinu NIS-a je čak bilo i zvanično.

Ministar privrede Hrvatske Ante Šušnjar rekao je da bi Jadranski naftovod (JANAF) mogao da kupi ruski udeo NIS-u.

- NIS će morati da se reši ruskog suvlasništva i mogu da istaknem da JANAF ima kapaciteta i mogao bi da bude zainteresovan za taj udeo, ako bude razumevanja i pameti na obe strane - rekao je Šušnjar u intervju za zagrebački Jutarnji list.

On je dodao da "nema prirodnije poslovne simbioze".

Pitanje je da li Rusi žele da se odreknu NIS-a i po koju cenu, a jedan od sagovornika Danasa smatra da bi eventualno cena toga mogla biti ponovna isporuka ruskog gasa Evropi.

Isporuka gasa Evropi umesto NIS-a?

Analitičar iz IPOPEMA Securities Vladan Pavlović smatra da će sledećeg petka ponovo doći do odlaganja uvođenja sankcija, dodajući da je to kurs koji se očekivao.

- Razlog je to što se očekuje i zvanično otopljavanje odnosa SAD - Rusija i verovatno bar delimično obnavljanje ekonomske saradnje, pa shodno tome nema razloga da se insistira posebno sada na pitanju NIS-a - rekao je Pavlović za Danas.

Na pitanje šta bi mogao da sadrži "akcioni plan", koji je pominjao Dušan Bajatović, sagovornik Danasa odgovara da ne zna šta se podrazumeva pod "akcionim planom" i dodaje da je to prilično nedefinisana kategorija.

- Postoje samo dva ishoda: ili ruski deo u NIS-u ostaje ili ne ostaje. Pod akcionim planom se onda može podrazumevati proces kojim se ruski udeo uklanja, mada ruska strana svakako ne želi da proda svoj deo, ili eventualno zabrana isplate dividende. Ta kategorija akcionog plana je samo još jedan termin za nepotrebno zbunjivanje javnosti - smatra Pavlović.

Na pitanje zašto NIS do sada nije delistiran sa lista sankcije, s obzirom na to da Gasprom Njeft nema više od 50 odsto akcija u vlasničkoj strukturi NIS-a, Pavlović je rekao da do toga verovatno nije došlo zato što sadašnja administracija nije raskrstila sa tim koji će konačni stav zauzeti prema Rusiji, s obzirom na to da su obećavajući mirovni pregovori u toku.

Jedino što se dodatno može preduzeti sada, dodao je Pavlović, jeste da se i ostatak koji je još uvek u rukama Gazprom Njefta prebaci na Gazprom.

- Sada kada je došlo do promene kursa Amerike prema Rusiji ne vidim nijedan razlog da Rusija proda svoj udeo JANAF-u ili MOL-u bez obzira na ranije spekulacije, osim ako to ne bude neki deo šireg sporazuma o energetskoj saradnji i podeli zona uticaja na relaciji SAD-Rusija u kome Rusija, zarad benefita na nekim drugim poljima, recimo obnova isporuka gasa Evropi, prepusti NIS nekoj drugoj strani - ocenio je Pavlović.

Ponovno odlaganje realno

I glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić smatra da su realni izgledi da se ponovo dobije produženje primene sankcija, a nakon što su na međudržavnom nivou počeli razgovori između SAD i Rusije.

Ova verovatnoća će, kako je rekao, svakako biti veća ukoliko smo dostavili argumentaciju koja ide u prilog rešavanju ovog pitanja.

- Istina, Gazprom Njeft je nominalno ispunio uslove sankcija tako što je spustio vlasnički prag ispod 50 odsto, ali ostaje onaj neformalni deo koji se tiče totalnog izbacivanja Rusa iz vlasničke strukture. Ostaje da se vidi koliko će nova američka administracija biti striktna u pogledu momentalnog ispunjenja tog zahteva, ali našoj strani ne odgovara nijedno rešenje osim statusa kvo, odnosno produžetka odlaganja sankcija - izjavio je Gujaničić za Danas.

Prema njegovim rečima, jasno je da bi se našlo mnoštvo kupaca za NIS, dodajući da to nije samo JANAF. Međutim, dodaje da u situaciji kada prodavac ne želi da proda akcije, bespredmetno je licitiranje ko bi mogao da kupi i po kojoj ceni.

"Hrvatski ministar izjavom o kupovini NIS-a testirao javnost"

Hrvatski energetski analitičar i urednik portala Energypress.net Ivan Brodić rekao je za Danas da je verovatno isticanje vremena za NIS i potraga srpske administracije, kao i njenih saradnika za strateškim partnerom podstakla hrvatskog ministra privrede da predloži da JANAF uđe u vlasničku strukturu.

Brodić je podsetio da je NIS hrvatskom JANAF-u jedan od najznačajnijih klijenata, te da je njegovo poslovanje 40 odsto izloženo NIS-u.

Ukazao je i da kao što je terminal za tečni prirodni gas (LNG) na Krku bio najveći geopolitički dobitnik dosadašnjih evropskih sankcija Rusiji, tako je u slučaju američkih sankcija NIS-u ova hrvatska kompanija jedan od najvećih gubitaša.

Prema njegovim rečima, argumenti da JANAF kupi ruski udeo u NIS-u su "logični", jer je reč o dugogodišnjoj povezanosti ove dve kompanije.

Osim toga, istakao je Brodić, za NIS bi to bilo rešenje sankcija, a za JANAF obezbeđivanje tržišta sa malom verovatnoćom rata između akcionara.

Međutim, realno gledano, kako je rekao Brodić, prilika za takav posao ipak nije moguća.

- Prilika za ulazak JANAF-a u vlasničku strukturu NIS-a nije izgledna, i to ne samo zbog toga što je ministar verovatno ovom izjavom samo testirao javnost. Pa čak ni u situaciji kada dva moguća kupca, MOL i Socar, nisu u poziciji da realizuju ovu transakciju. MOL, iako iz susedne zemlje, nema značajan državni udeo, dok azerbejdžanski Socar, iako državna firma, nije iz susedne zemlje, što je važno u ovakvim strateškim poslovima - naveo je Brodić.

Glavni razlog zašto ova transakcija nije moguća, Brodić navodi složene odnose Hrvatske i Srbije.

Smatra da nije verovatno da bi birači Aleksandra Vučića, ali i onih iz dobrog dela opozicije, podržali ulazak hrvatske državne kompanije u kompaniju koja ima veliki značaj za Srbiju.

Brodić dodaje da se NIS procenjuje na oko četiri milijarde evra, a da bi za Gazpromov udeo trebalo izdvojiti 2,5 milijarde evra. Smatra da bi JANAF bio dovoljno stabilan da privuče finansijsku podršku za kupovinu ruskog udela u NIS-u.

Međutim, Brodić ukazuje na činjenicu da su Hrvatska i Srbija potpisnice Evropske energetske povelje koja nije blagonaklona prema povezivanju infrastrukturnih i tržišnih kompanija, što JANAF i NIS jesu, a to ovu transakciju pravno i politički čini komplikovanom.

Brodić primećuje da to mnogi analitičari, ali i ministar, namerno ili slučajno, zanemaruju.

I Dušan Bajatović je rekao da nije siguran da u NIS mogu ući Hrvati, a kada je reč o mađarskom MOL-u, on je naveo da bi oni mogli biti "prelazno rešenje" zbog dobrih odnosa između Rusa i Mađara, ali da to trenutno "nije na dnevnom redu".