Kada je tačno "Dan D"?

"Niš, pa - finiš!" orilo se 1. marta, dok su studenti delili pozivnice sa natpisom "Beograd 15.3.". Svima je tada delovalo, sasvim ozbiljno i iskreno najavljujući završetak svoje borbe za upravo taj dan. Stvari su se zakomplikovale najpre najavom vlasti da će upravo u to vreme u Beogradu organizovati sednicu sa Republikom Srpskom, a ubrzo zatim i pojavom "studenata koji hoće da uče" (i ostanu neodređeno dugo u parku) u samom centru grada. Dobar odgovor na ove događaje predstavljala je odluka (koja do danas još uvek nije zvanično objavljena) da studenti svoj veliki skup 15. marta organizuju na prostoru ispred Palate Srbija.

Ipak, ostaje problem odluke - šta će studenti tačno da urade tog dana u Beogradu? Mnogi iz opreza zato danas poručuju da ipak slede druge aktivnosti i nakon 15. marta. Prva ideja za te aktivnosti pronađena je u generalnom štrajku, ali svi koji su videli kako je to tačno izgledalo tokom generalnog štrajka u petak 7. marta čini se da nemaju previše iluzija o mogućem rezultatu ovakvog poziva. Njega, naprosto, nema. Stoga se u određenom delu javnosti postavlja pitanje kada se studenti uveče 15. marta povuku sa ulica, da li onda njihov dan planiraju da preuzmu i zloupotrebe neki drugi ljudi?

Nekim fakultetima, to jeste činjenica, 17. mart predstavlja "Dan D" za bilo kakav završetak školske godine. Studenti mogu da nastave sa predavanjima i drugim obavezama, a da uz to nastave da se bave svojim zahtevima, to nije sporno. Jeste sporno pitanje: da li neko drugi, uplašen za sopstvene pozicije, strahuje od takvog razvoja događaja? To se na profesore univerziteta ne odnosi, oni su sve svoje želje ispunili i ostvarili, usvajanjem novog zakona u Skupštini. Njihove plate nisu ugrožene, naprotiv, sada su i značajno veće nego pre početka protesta.

Sa druge strane, za zaposlene u osnovnim i srednjim školama, 20. mart kao dan isplate drugog dela zarade za mesec tokom kog su bili u obustavi rada predstavlja pravi "Dan D". Stoga i ne čudi što neki od njih već sada najavljuju da će se 17. marta vratiti nastavi u potpunosti. Niko nema pravo da im na tome zamera. Obećanja pojedinih partija i "neformalnih grupa" da će ovim ljudima iz svog džepa nadoknaditi razliku u plati nisu se obistinila. I neće, jer ako za jednu školu treba svakog meseca neko "iz svog džepa" da donira više od 50 hiljada evra u proseku, pa da to radi svakog meseca, sva dalja obrazloženja su prosto suvišna. Neće se desiti.

Za opoziciju "Dan D" deluje kao da je prošao još onog dana kada su se studenti ogradili od bilo koje političke opcije. Postoji, međutim, još jedna šansa koju ne treba da prokockaju. Tog 15. marta, ali ne tako što će preuzeti od studenata njihov protest, već tako što će objaviti da umesto priča o "prelaznoj" i "tehničkoj" Vladi (za koje nemaju podršku studenata) - daju snažnu podršku za ispunjenje osnovna četiri studentska zahteva i spremni su da u tome, za promenu, pomognu lično (npr. da pročitaju objavljena dokumenta, umesto što samo komentarišu broj strana u njima). Da tako makar dan kada bude konačno konstatovana ostavka premijera u Skupštini i odmah potom im usledi poziv na konsultacije o Vladi, dočekaju spremni.

Kako bilo, već od vikenda koji dolazi nakon navedenih datuma, biće poznato (i u značajnoj meri završeno, na ovaj ili onaj način) gotovo sve.