"Muškarci, unapređenje ženskih prava zahteva neprestanu angažovanost"

- Uprkos činjenici da su dame u Srbiji brojčano jače, njihova istinska ravnopravnost je još uvek teško ostvariv ideal. U realnosti, žene su obrazovaniji pol, ali su i dalje manje zaposlene u odnosu na muškarce. Zaposlene dame zarađuju oko 14% manje od muškaraca, nevezano od sektora u kom ostvaruju svoja radna prava. Žene su u većem riziku od siromaštva u poređenju sa muškarcima i samo 25% njih poseduje nepokretnosti.

Žene su dominantne žrtve psihičkog, fizičkog, emotivnog i ekonomskog nasilja. Kad je reč o porodičnom nasilju, žene zauzimaju neslavno prvo mesto. Neretko, žene zbog straha, ekonomske nezavisnosti i brige o deci ne prijavljuju nasilje, što se u nemalom broju slučajeva tragično okonča femicidom. Trgovina ljudima je rodno zasnovana i njene žrtve su prvenstveno žene, a pojavni oblici su: prinudno prosjačenje, seksualna eksploatacija i prinudni brak. U digitalnoj sferi, žene su takođe najčešće žrtve nasilja, pogotovo žene prisutne u javnom životu. Pored svih nejednakosti sa kojima se suočavaju, država nije sposobna da im omogući redovne preventivne ginekološke preglede budući da u proseku jedan ginekolog brine o reproduktivnom zdravlju 5 812 žena.

Kada je reč o političkoj reprezentaciji žena, izborne kvote su im omogućile da budu predstavljene, ali ne i da imaju stvarnu političku moć. Politička i ekonomska moć je još uvek ekskluzivitet muškaraca. Da bi se poboljšao sveukupan status žena u našem društvu, potrebno je da muškarci kao donosioci odluka imaju značajniju ulogu. Neophodno je da muškarci podržavaju žene na individualnom, institucionalnom i socio-kulturnom nivou. Kada muškarci iniciraju rodnu ravnopravnost, ona se ne doživljava kao žensko pitanje i nailazi na veću društvenu podršku. Muškarci bi trebalo da to uvrste u svakodnevnu agendu, a ne samo 8. marta, jer unapređenje ženskih prava zahteva neprestanu angažovanost - zaključuje dr Tijana Perić Diligenski.