EXPO zauzeo priobalje Save radi rekonstrukcije nasipa: Da li će konačno biti srušeni nelegalni objekti

To se navodi u odgovoru Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Srbije na pitanje Forbes Srbija zbog čega je prostornim planom za stadion bilo potrebno da se obuhvati i priobalni pojas Save.

Iz ove Agencije navode da se u okviru priobalnog pojasa, u branjenom području, planira servisna saobraćajnica i prateća infrastruktura za potrebe održavanja objekata vodoprivrede i vodosnabdevanja (nasipa, reni bunara, crpne stanice, kanala).

Na kruni nasipa planira se pešačko-biciklistička staza.

Servisna saobraćajnica je i u funkciji održavanja cevovoda sirove vode, koji povezuju reni bunare. Kao i u funkciji održavanja ostale infrastrukture koja se planira za potrebe objekata vodoprivrede i vodosnabdevanja.

- Na ovaj način stvara se planski osnov za zaštitu od visokih voda reke Save i sprečavanje rizika od poplava, kao i nesmetano funkcionisanje postojeće i planirane infrastrukture.

Prema Planu detaljne regulacije za izgradnju toplovoda od TE-TO Nikola Tesla u Obrenovcu do TO Novi Beograd u okviru priobalnog pojasa, kao stečena obaveza, nalazi se i planirani vangradski toplovod.

Poseban plan za stadion i Expo stigao do Save

Podsetimo, nacrt Prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona – IV faza bio je na javnom uvidu do 24. februara.

Ovaj prostorni plan pre svega je obuhvatao površine namenjene za Nacionalni stadion i Expo 2027.

Prema četvrtoj fazi, deo prostornog plana za stadion postala je i leva obala Save od bloka 45 do Ostružničkog mosta.

Jedan od vodnih uslova koji je trebalo da bude ispunjen u postupku izrade IV faze, bio je i da se planom obuhvati vodno zemljište. Kao i postojeći i planirani vodni objekti za uređenje vodotoka i za zaštitu od poplava, objekti za korišćenje voda (izvorišta voda), objekti za zaštitu od štetnog dejstva unutrašnjih voda i drugi vodni objekti od značaja za izradu planskog dokumenta.

Vodne uslove dostavila je Republička direkcija za vode.

U planu cevovodi sirove i čiste vode

Iz dostupne dokumentacije IV faze plana za Nacionalni stadion vidi se da je duž infrastrukturnog koridora uz Savski nasip, planiran cevovod koji bi išao od postojećeg u Dr Ivana Ribara do planiranog cevovoda u ulici Nova 7 u okviru Ekspa. Takođe su u planu i dva cevovoda sirove vode.

Ulicom Nova 7 biće ostvarena veza sa međunarodnim putničkim pristaništem na Savi.

Planiran je i cevovod sirove vode u ulici Nova 7, koji će ići do postrojenja za prečišćavanje vode i za trigenerativno postrojenje, vidi se iz dokumentacije plana.

Trigenerativno postrojenje je planirano na delu Surčinskog i treba da služi za snabdevanje toplotnom, rashladnom i električnom energijom objekata u okviru Prostornog plana za stadion. Posebno objekata u okviru Expo centra.

Ugovor za izgradnju tog postrojenja, vredan 18 milijardi dinara, dobio je konzorcijum od 39 firmi koji predvodi Energotehnika-Južna Bačka.

Dva pristaništa

Četvrta faza prostornog plana predviđa i gradnju dva pristaništa na Savi.

Jedno će biti za potrebe sajma Expo, a drugo je planirano kao međunarodno turističko pristanište.

Kako se vidi iz teksta prostornog plana, pristanište za potrebe Ekspa, formira se za dostavljanje eksponata putem vode, prilikom organizacije izložbi i sajmova.

Za to pristanište biće obavezna izrada urbanističkog projekta.

Uklanjanje nelegalnih objekata, priključaka i septičkih jama

U dokumentu prostornog plana je takođe izlistano šta sve treba preduzeti u cilju zaštite Savskog nasipa. Reč je o merama koje su navedene i u izveštaju o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.

Prvo, treba obezbediti zabranu kretanja motornih vozila (osim službenih).

Potrebno je detaljno ispitati i sanirati sva mesta gde je nasip oštećen zbog nelegalnog provođenja vodovodnih i električnih instalacija i izvršiti rekonstrukciju istog.

Potrebno je, navodi se, ukloniti sve nelegalno izgrađene objekte sa vodnog zemljišta. Takođe, treba izvršiti sanaciju reni bunara koji su oštećeni nelegalnim priključcima za struju i vodu.

Potrebno je i eliminisati sve septičke jame izgrađene između nasipa i rečnog toka Save, kao i u užoj i neposrednoj zoni zaštite vodoizvorišta.

U kakvom je trenutno stanju Savski nasip?

U jednom delu izveštaja o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu četvrte faze Prostornog plana za stadion može se pročitati u kakvom je trenutno stanju Savski nasip.

U izveštaju se objašnjava da je Savski nasip konstrukcija izgrađena da brani novobeogradske blokove od poplava. Duž blokova, nasip se prostire oko tri kilometra, a uzvodno, ka Obrenovcu do Ostružničkog mosta, oko osam kilometara.

Na potezu od tih osam kilometara, nalaze se 16 reni bunara od 99 u Beogradu. U ovom delu su izgrađeni bunari (reni i cevasti) koji crpe podzemnu vodu i snabdevaju Beograd i okolinu kvalitetnom pijaćom vodom.

Nasip koji štiti Novi Beograd, geotehnički i konstrukcijski je dimenzionisan isključivo kao vodoprivredni zaštitni objekat. Kretanje motornih vozila, osim službenih i odvijanje saobraćaja, nije dozvoljeno.

- Međutim, zbog nelegalne gradnje u vodnom zemljištu i u zoni izvorišta, servisni put na kruni nasipa postao je saobraćajnica kojom se kreću putnička vozila, kamioni, teški mikseri za beton - navodi se u izveštaju o uticaju na životnu sredinu.

Dalje se navodi da je u koritu za veliku vodu Save, između osnovnog korita i nasipa, u poslednje dve decenije počela izgradnja najpre sojenica, a potom i zidanih objekata od čvrstih materijala.

- Za izgradnju nelegalnih objekata, nasipano je korito za veliku vodu, tako da je smanjena njegova propusna sposobnost i pogoršani su hidraulički uslovi tečenja- .

Nasip je takođe, kako se navodi, oštećen nelegalnim provlačenjem cevi infrastrukture, stvarajući trajno oštećenje kroz koje će početi da prodire voda pri većem usporu Save.

Vodoizvorište ugroženo nelegalnim objektima

Vodoizvorište je ugroženo nelegalnim objekatima izgrađenim u neposrednoj zoni zaštite, navodi se u izveštaju o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.

- Objekti su građeni kraj samih bunara, na drenovima reni bunara, i uglavnom su priključeni na električnu mrežu bunara i njihove vodovodne instalacije.

Kako se navodi, nelegalni objekti u vodoizvorištu višestruko ugrožavaju stabilnost i trajnost nasipa.

- Neposredno pored reni bunara, svojim položajem sprečavaju ili onemogućavaju pristup bunarima i njihovo redovno servisiranje. Takođe, sprečavaju proširenja kapaciteta izvorišta.

Izgrađene kuće koriste septičke jame neposredno kraj bunara ili ih direktno ispuštaju u Savu.

To, kako se navodi, dodatno povećava rizik od širenja zaraza preko vode koju skupljaju reni bunari.

- Samim tim se povećava rizik od nestašica pijaće vode.

Teren složenih hidrogeoloških karakteristika

U zaključnom delu izveštaja o uticaju na životnu sredinu IV faze plana, navodi se da je teren koji je (obuhvaćen prostornim planom) u hidrogeološkom smislu „složenih hidrogeoloških karakteristika“.

- Celokupni razmatrani prostor se nalazi u široj zoni sanitarne zaštite Beogradskog izvorišta. Delom i u užoj i neposrednoj zoni sanitarne zaštite. Realizacijom planskih rešenja doći će do potpune promene sadašnjeg izgleda ovog prostora. Kao i do kompletne promene namene. Samim tim se očekuje izvesni pritisak na činioce životne sredine.

Najveći uticaj može se očekivati od saobraćaja i izgradnje toplotnog izvora (aerozagađenje).

Uticaj na životnu sredinu se očekuje i od izgradnje planiranih objekata – u pogledu zauzeća poljoprivrednih površina i njihovog trajnog isključivanja iz poljoprivredne proizvodnje.

U studiji se ukazuje i na potencijalno zagađenje vodoizvorišta i promene hidrološkog režima.

Potrebne studije

Direkcija za vode je kroz svoje uslove naložila izradu dve namenske studije.

U fazi implementacije potrebno je izraditi sveobuhvatnu studiju uređenja voda na području Surčinskog donjeg polja. Potrebno je, takođe, izraditi poseban Elaborat o uticaju na izvorište i objekte vodosnabdevanja.

Za potrebe ovog prostornog plana urađeno je Hidrotehničko uređenje Surčinskog donjeg polja – Generalni projekat sa pratećim studijama i elaboratima.

Taj dokument je izradio Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ 2023. godine.