Ministarstvo dalo 1,4 milijarde na program koji ne funkcioniše

Međutim, situacija na terenu je drugačija, kako tvrdi glavna poverenica sindikata Nezavisnost Gradskog centra sa socijalni rad u Beogradu Jelena Mirković. Sistem od kada je uveden ne funkcioniše dobro, a od socijalnih radnika, koji su prenatrpani slučajevima, traži se da zapisuju i upućuju na nedostatke softvera. Umesto da ubrza rad socijalnih radnika, on ga samo usporava.

Kada je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije 2020. godine tražilo firme koje će napraviti ovaj softver, u dokumentaciji je navelo koje sve kriterijume treba da ispuni program, zbog čega je on neophodan i čemu će služiti.

Tada je ministartvo raspisalo i prvu javnu nabavku vrednu 577,35 miliona dinara bez PDV-a kako bi se napravio softver koji je dobio skraćeno ime SOZIS.

Kako je tada ministarstvo, koje je bilo naručilac posla, navelo u dokumentaciji, analiza rada centara za socijalni rad je ukazala da postoji ogromna potreba za modernizovanim softverskim rešenjem koji bi automatizovao većinu procesa koji se odvijaju u centrima za socijalni rad kao i njihova koordinacija sa nadležnim ministarstvom.

U tom dokumentu navedeni su i problemi koji postoje u centrima za socijalni rad kao što su nepostojanje direktnog uvida u rad stručnih radnika na nivou centara od strane Ministarstva, ali i to što se od 171 centra za socijalni rad, u 55 odsto njih vodi evidencija korisnika na zastarelim distribuiranim softverima koji nisu međusobno povezani, dok u preostalih 45 odsto centara ne postoji nikakav softver za elektronsko vođenje evidencije.

Dodatno, oni softveri koji postoje nisu povezani međusobno sa drugim sektorima, nisu centralizovani a ni u tehničkom smislu kompatibilni sa drugim softverskim rešenjima koja se koriste u državnoj upravi.

- Postojeći softverski sistem "ntegral" koji se koristi u nekim centrima za socijalni rad nema uređene funkcionalne karakteristike koje bi rasteretile stručne radnike u svakodnevnom radu, ima ozbiljne bezbednosne rizike, što uključuje i neadekvatan odnos prema zaštiti podataka o ličnosti, odnosno nerazumevanje značaja tog prava, zbog čega je podneto više zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka - navodi se u dokumentu iz 2020. godine koji je priložen uz javnu nabavku.

Pored ovih problema, u sistem socijalne zaštite nije ubačen i takozvani sistem socijalnih karata.

Takođe, u Beogradu, kako je navedeno, ne postoji jedinstven softverski sistem, što direktno utiče na efikasnost u radu stručnih radnika, time što značajno uvećava vreme predviđeno za unos podataka.

- U onim centrima za socijalni rad u kojima ne postoji nikakav softver za elektronsko upravljanje podacima, sav posao se odvija vođenjem i arhiviranjem papirne dokumentacije - navodi se.

Isti taj softver je godinama trebalo nadograditi, pa je tako Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja imalo još četiri javne nabavke povezane sa takozvanim SOZIS-om.

Prva je raspisana 2023. godine i ticala se dogradnje i modifikacije sistema IS Registar socijalna karta i integracija sa sistemima IS SOTIS, IS DD-RD, IS Boračko invalidske zaštite. Dakle, ova javna nabavka se ticala objedinjavanja Registra socijalne karte sa SOZIS-om i drugim sistemima.

Ministarstvo je bilo spremno da plati 100 miliona dinara bez PDV-a za ovaj posao, ugovor je dodeljen grupi ponuđača koju čine "Saga" d.o.o. i "GiveSense" d.o.o. sa podizvođačima kojih ima pet.

Posao je zaključen u iznosu od 99,88 miliona dinara bez PDV-a, rok za realizaciju ovog posla bio je 12 meseci.

Nakon ove nadogradnje i uvođenja socijalne karte u sistem, Ministarstvo je imalo početkom 2024. godine još jednu javnu nabavku koja se ticala usluga održavanja SOZIS-a uključujući softver, hardver i licence (prva faza). Ugovor je dodeljen takođe grupi ponuđača ali istoj onoj koja je i stvorila softver: "Khaoticen", "Asseco" i "Open digital solutions". Ovim firmama je dato 129,75 miliona dinara bez PDV-a na mesečnom nivou.

Nakon toga, 6. decembra iste godine, na Portalu javnih nabavki raspisana je ona koja se tiče nabavke sistema za zaštitu i automatizaciju instrumenata socijalne zaštite, odnosno SOZIS-a, ali sada druge faze.

Procenjena vrednost nabavke bila je 417,3 miliona dinara bez PDV-a. Posao je dobila ponovo ista grupa ponuđača (Khaoticen, ASEE i Open digital solutions) a ugovor je potpisan na iznos od 416,7 miliona dinara bez PDV-a.

Šest dana kasnije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ponovo raspisuje javnu nabavku pod nazivom "Sistem - Platforma za podršku rada korisnicima IS SOZIS".

Posao je dobila ponovo fima " Asee Solutions"(odnosno Asseco, ali je u međuvremenu promenila naziv), ali sa firmom "Socrat konsalting" sa podizvođačem "Meteor JPL System".

Ukupna vrednost ugovora o javnoj nabavci iznosi 193,5 miliona dinara bez PDV-a.

Softver posle toliko dopuna ne radi kako treba

SOZIS, softver koji bi trebalo da radnicima u centrima za socijalni rad pomogne, odnosno skrati vreme u procesu unosa podataka, izgleda samo odmaže.

Već dve godine, prema rečima glavne poverenice sindikata Nezavisnost Gradskog centra sa socijalni rad u Beogradu Jelene Mirković, SOZIS samo usporava rad i ne funkcioniše dobro i pored toga što je "plaćen milionima dinara".

- U celoj priči, em smo opterećeni poslom, imamo malo ljudi, em što se uvodi novi softver koji nije dovršen tehnički, a koji je debelo plaćen. Softver služi da mi poptuno radimo u njemu, a od nas se očekuje i da dajemo primedbe o softveru kako bi se poboljšao i sve to za naše bedne plate. To nama ne pada na pamet - rekla je Mirković.

Ovo nije jedini slučaj u Srbiji u kojem se pominje velika kolilčina novca koja je data za softvere odnosno platforme.

Tako je platforma "Zdravitas", odnosno sistem za praćenje fizičkog razvoja dece školskog uzrasta u Srbiji i razvoja njihovih motoričkih sposobnosti koštala 35 miliona dinara bez PDV-a.

Platformu koja prikuplja podatke koji već postoje u sistemu, ali koja ih samo objedinjava na jedno mesto naručila je Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu.

Tako je i Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje digitalizovao poslovne procese za starosnu i privremenu penziju i medicinska veštačenja.

Digitalizacija ovog sistema koštala je pre dve godine čak 600 miliona dinara, piše Nova ekonomija.