Ministarstvo prosvete dalo novi rok školama: Dostavite planove; u igri 4 modela nadoknade

Pojedine škole koje su imale neki vid obustave ili bojkotovanje nastave u prethodnim mesecima već su dostavile plan nadoknade Ministarstvu, a kako se previđa, radiće se o sledećim modelima - da se produži školska godina, da đaci imaju radne subote, da se časovi skrate na 30 minuta, ali da se poveća broj časova po danu, ili da se skrati gradivo.

Skraćeni časovi

Prvi model model nadoknade časova podrazumeva da se časovi skrate na 30 minuta i da deca umesto šest ili sedam časova dnevno imaju osam ili devet. Međutim, u srednjim školama, naročito u gimnazijama model skraćenja časova teško je izvesti, jer su đaci već preopterećeni, i kod njih se jedino može primeniti drugi model - produžetak školske godine.

Produžetak školske godine

Drugi model podrazumeva da se u školu ide duže nego što je to prvobitno planirano, a samim tim, ovaj scenario dovešće i do pomeranja završnog ispita za osmake. U slučaju produžetka, mala matura će se umesto 16, 17. i 18 juna, već 23, 24. i 25. juna. Samim tim, pomera se i objavljivanje liste želja.

Radne subote

Treći model koji postoji kao opcija za nadoknadu nastave jesu radne subote. Ovo bi značilo da bi učenici koji su izgubili gradivo išli subotom u školu sve dok se neobradi sve gradivo predviđeno za školsku godinu.

Sažimanje gradiva

Četvrti model podrazumeva skraćenje časova, i ovo je najnoviji predlog koji se takođe razmatra. Takođe, najmanje je popularan od svih gore navedenih. Podrazumeva da se gradivo sažme i da se deci predaje samo ono što je osnovno, a kako bi se što brže prešlo gradivo koje je izgubljeno i koje ih tek čeka po planu.

Antić: "Obrazovanje u ćorsokaku"

Predsednika Foruma srednjih škola, Milorad Antić rekao je za Telegraf.rs da se obrazovanje trenutno nalazi u ćorsokaku i da izlaz mora hitno da se pronađe, ali mora da se uzme u obzir i mišljenje svih nastavnika.

- Model organizovanja nastave i završetka školske godine zavisi od škole do škole. Neki nisu radili, recimo od 20. januara, neki su imali časove od 45 minuta, neko od pola sata, a neko nije ni radio. Različite škole radile su različito i sada se moraju ispitati četiri varijante koje postoje. Najbolje je da škola, kao pojedinac, nađe rešenje za svoje đake i izabere neki od predloženih modela, to moraju da urade stručna veća - rekao je nedavno Antić i prokomentarisao ova četiri modela.

- Smanjivanje gradiva svakako mora doći u obzir, ali na nivou stručnog veća se mora doneti adekvatna odluka šta smanjiti, u kojim obimu, koje nastavne jedinice ili izbrisati ili ih smanjiti na najmanju moguću meru. Ne smete suzbiti stav kolega i koleginica koji su odlučili da na ovaj način iskažu svoje nezadovoljstvo protestom i štrajkom, a imate kolege koji hoće da rade 45 minuta, imate kolege koji rade pola sata. Svaki vid nadokande nastave mora da donese isključivo škola. Znači, mora se naći najbolji način i najbolje rešenje da bude u korist dece, a ne u korist bilo koga od nas - kazao je on.

Pričao je Antić i kako vidi model skraćivanja časova na 30 minuta.

- Što se tiče modela skraćivanje časova na 30 minuta, pa održavanje sedmog i osmog časa, to jeste izvodljivo, ali onda se mora smanjiti uvod, ali i trajanje časa, ali i obnavljanje gradiva. Nastavnik onda treba da smanji uvod, potom da ispredaje nastavnu jedinicu 20ak minuta i da onda učenik sam obnavlja gradivo kod kuće umesto na času. Ovo je izvodljivo uz minimalni produžetak školske godine, ali se onda postavlja pitanje ko će doći na produžetak školske godine, obično deca neće da dođu ni subotom u školu, a ako produžite školsku godinu, onda morate da produžite i male mature - rekao je Antić