MEDIJI SU SRŽ VUČIĆEVOG OPSTANKA Da li dovoljno veruju u pobedu predsednika Srbije?

Onaj prvi čovek režimskog tabloida, studente je pozvao na ulice objavom na Iksu, gde je podelio nešto kao pesmu, posvećenu Aleksandru Vučiću, za kog se u stihovima kaže da je "majstor pumpanja" i navodi se šta je sve to "napumpao".

- Pumpaj, pumpaj, pumpaj!!! Živela Srbija! Nikada nas nećete pobediti! Nikada!!! - napisao je TAJ na Iksu.Odmucao je nekoliko nesuvislih i protivrečnih rečenica. Nije, međutim, odgovorio na očigledno pitanje: zašto je to uopšte objavio. To je sasvim očekivano, dno niskosti. On ne shvata da se takve stvari jednostavno ne rade. Nagradno pitanje bi moglo da glasi: je li to Di Džej V, možda stvarno pomislio da će on pomoći Aleksandru Vučiću u vođenju spoljne i unutrašnje politike Srbije kroz svoja zgrčena toalet saopštenja? Organi unutrašnjih poslova morali su da postupe u tom slučaju po službenoj dužnosti, ali o tome nas još niko nije obavestio. Je li slučaj rasvetljen? Je li neko prijavljen?Značaj medija u Srbiji tokom postojanja ovog režima nikada se nije pojmio razumom, nego nekim drugim čulima, verujući samo onima, koji ga vide očima velikog šefa. Režimski mediji svakodnevno navode da je Aleksandar Vučić stožer i heroj srpskog sveta i predvodnik svih Srba, tokom 13 godina faze dugogodišnje srpske zavetne politike. Na kraju, posle svog tog napretka, ispada da se udaljavamo od prosečno razvijenih zemalja u Evropi.

Svako suštinsko približavanje vrednostima koje su evropske, ljude iz SNS-a udaljava od njihovih ideala, udaljava ih od njihove vizije društva vekovnog srpskog domaćina. Oni nemaju mentalni kapacitet da prihvate, kako bauk Evrope nije strašan, i da te evropske vrednosti o kojima oni govore, nisu zapravo vrednosti koje će nas potlačiti, porobiti i u nama ubiti naš toliko cenjeni identitet.U vreme kada se zemlja raspadala, kada je na sve strane besneo rat u koji je Srbija na razne načine bila uvučena, legalno ili ilegalno preko paravojnih formacija, Pink je širio atmosferu optimizma i stvarao iluziju da se ovde živi normalno. Pink je izvozio i uvozio ružičastu idilu u kojoj se u ideološkom smislu prepoznavao rukopis JUL-a. Pink je bio utemeljivač trećerazredne kulture koja je poznata pod sintagmom turbofolk kultura i koja je i danas duša te televizije. U pitanju je pljačka i privatizovanje javnog prostora. Pink je tako postao poželjni komandni štab vlasti. Jedna solidna grupa ljudi naseda bukvalno na ispraznu demagogiju, na lupetanje, na pokvarenost i na sistematično vređanje zdravog razuma. Od žrtava su takvi mediji napravili krivce, od mahnitih ubica heroje, od budala nacionalne velikane, od pogrešnih poteza, politiku i strategiju vladajuće ekipe.Mediji, poput Pinka, Informera, Hepija, a ništa manje ni RTS-a, ovog trenutka su izuzetno značajniji. Oni nisu samo oruđe, puki instrument u rukama vlasti, oni su institucije u kojima se artikuliše i vodi politika.Tako se došlo do sulude situacije da se to više radi u programima televizije Pink nego u Skupštini Srbije. Zato je potpuno besmisleno postaviti pitanje, zašto su programi dve veoma gledane televizije Pink i Happy prepuni nasilnog govora? Zašto se sa naslovnih strana najčitanijih tabloida u Srbiji čuju poruke koje podstiču na mržnju i nasilje? Jednostavno zbog toga što to želi aktuelna vlast. 

I, možda zbog toga i ne treba ni postavljati pitanje uslužnog fenomena ovakvih medija. Pre svega zbog toga što su oni duboko ukorenjeni u ovo tabloidno i razoreno društvo, u čijem su stvaranju i sami učestovali.