Picula: Građani u Srbiji traže da funkcionišu institucije, a ne vlast JEDNOG ČOVEKA

Picula je u intervjuu agenciji Beta kazao da će kao izvestilac za Srbiju nastojati da razgovara sa što većim brojem relevantnih političkih ličnosti.

- Što se tiče mog dolaska u Beograd, upravo radimo na definisanju okvirne agende misije. Očekujem da će se poseta realizovati do kraja ovog meseca. Do sada sam se, sa željom da steknem što bolji uvid u stanje stvari, susretao s diplomatskim i privrednim predstavnicima Srbije, kao i s predstavnicima opozicije i civilnog društva. Kao izvestitelj za Srbiju, nastojaću da razgovaram sa što većim brojem relevantnih političkih ličnosti - rekao je Picula.

Ocenjujući dešavanja u Srbiji nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, Picula je kazao da su protesti studenata prerasli u masovni građanski pokret.

- Velikih protesta u Srbiji je bilo i nedavno, ali ovi su doneli posebnu dinamiku, jer su okupili razne slojeve srpskog društva i događaju se širom zemlje. To im svakako daje snažnu legitimacijsku bazu, ali sam pokret za sada se legitimiše isključivo dubokim nezadovoljstvom stanjem u društvu. Moj je utisak da vlasti ne uspevaju da oponiraju pokretu zbog nestandardnog profila njihovog funkcionisanja - rekao je on.

Prema njegovim rečima, vlasti u Beogradu reaguju na standardan način, kao da se radi o institucionalizovanoj opoziciji koja se može, kako je naveo, kao toliko puta u poslednjih desetak godina marginalizovati medijskom demonizacijom ili društvenim i materijalnim kompenzacijama.

- Rasplet zavisi od daljih poteza sučeljenih strana - ocenio je.

Upitan da oceni odnos vodećih evropskih političara prema studentskoj pobuni i vlastima u Srbiji, Picula je rekao da odgovor na to pitanje zavisi o kojoj instituciji EU ili državi članici se govori.

- Evropska komisija je, na primer, izrazila zabrinutost zbog prijavljenih incidenata protiv demonstranata i pozvala na brzu istragu. Treba znati da Komisija i Veće mogu davati ocene samo na temelju zajednički dogovorenih stajališta, a ona se često ne postižu lako zbog razlika između pojedinih država članica. Neke uticajne članice situaciju u Srbiji procenjuju kroz prizmu svojih bilateralanih interesa koje razvijaju sa službenim Beogradom. S druge strane, u Evropskom parlamentu sa svojom analizom stanja u Srbiji izašla je Grupa socijalista i demokrata kao i neke druge političke grupe - objasnio je.

Na pitanje da li bi i na koji način evropske institucije trebalo da pokažu veće interesovanje i angažovanje kako bi se percepcija na visok stepen sistemske korupcije u Srbiji smanjila i eliminisala, Picula je rekao da su pristupni pregovori o članstvu u EU glavni mehanizam preko kojeg se definišu stavovi institucija EU i država članica o stanju u Srbiji.

- Stagnacija u pregovaračkom procesu koja traje tri godine i nedavna blokada otvaranja klastera 3 ipak govori o širem raspoloženju prema događanjima u zemlji. Stalno se spominju, pre svega, vladavina prava, borba protiv korupcije i autentična sloboda medija. Sve su to ključni unutrašnjopolitički parametri za eventualni napredak u pristupnim pregovorima i neće nestati s pregovaračke agende - istakao je Picula.

Osim toga, dodao je, Beograd je zadržao distancu prema mnogim politikama bloka.

- Posebno odbojno izgleda odbijanje uvođenja sankcija Rusiji i nizak učinak usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom. Nema ni napretka u odnosima s Kosovom. Dalji razvoj odnosa Beograda i Brisela zavisi pre svega u tome u kojoj meri tu poruku vlasti razumeju i koliko je uvažavaju - naglasio je.

Na pitanje šta je najbolje rešenje za izlaz iz sadašnje političke krize u kojoj se našla Srbija, Picula je kazao da se odgovor na to pitanje mora se pronaći u samoj Srbiji.

- Društvene krize ovakvih razmera morale bi se u jednom trenutku rešiti političkim sredstvima, poželjno, dijalogom, pa i izborima ako treba. Međutim, trebaju se stvoriti uslovi za poštene i ravnopravne izbore. O tome su jasno svoje rekli OEBS/ODIHR i Evropski parlament. Čini mi se da ono što najviše opterećuje institucionalni hod kroz traženje rešenja za krizu je nedostatak poverenja u institucije - naveo je.

Masovni protesti u Srbiji su, naglasio je, indikator niskog poverenja građana u institucije, ali i sferu politike kao takve.

- Građani koji se toliko dugo okupljaju na ulicama traže da u Srbiji funkcionišu institucije, a ne vlast jedne uske grupe, da ne kažem jednog čoveka. Dok god je vlast neograničena, napredak će biti ograničen", zaključio je Picula.