Borba za tržište apoteka: Državne na ivici opstanka - igra milionima dinara i zaposlenima

Zaposleni u "Apoteci Beograd" kažu da je situacija teška, pa su rešenje tražili na ulici i pisali čelnicima grada. Problemi su, podsećaju, počeli još 2002. godine, kada je ustanova skinuta sa republičkog budžeta. Dodatni problem pravi i nejednak tržišni tretman jer privatne apoteke lekove ne moraju da nabavljaju preko javnih nabavki.

Jelena Sterijadis, član odbora Sindikata zaposlenih u "Apoteci Beograd", rekla je da očekuju da se obezbedi snabdevanje mimo centralnih javnih nabavki.

- To bi nam značilo jer bismo mogli sami da poručimo lekove. Potrebna nam je i finansijska pomoć koju očekujemo od Grada. Pomagali smo u momentima kada smo imali suficit, deo dobiti smo uplaćivali Gradu. Sada očekujemo da Grad Beograd, kada je potrebno da stanemo na svoje noge, pomogne i nama - navela je Sterijadis.

"Apoteka Beograd" je samo dobavljačima dužna oko milijardu i 800 miliona dinara. Od prošle godine zatvoreno je 35 objekata, a skoro 200 ljudi ostalo je bez posla. Od ideje gradonačelnika da se apoteka privatizuje, za sada se, kaže direktor, odustalo.

- Ostao je jedan korak - potpisivanje reprograma, gde bi Grad preuzeo veliki deo dugovanja, kako bismo mogli da snabdemo apoteke sa lekovima. Naše su procene da bismo kroz šest meseci, sa dobrom snabdevenošću, uspeli da budemo na pozitivnoj nuli - ukazuje v. d. direktora "Apoteka Beograd" Nikola Prelević.

Slična situacija i na lokalu

I u kraljevačkoj apotekarskoj ustanovi, koja ima 31 poslovni prostor i više od 100 zaposlenih, godinama su slični problemi. Tamošnja vlast odlučila je da je privatizuje, a osam objekata izda.

Izjašnjavanje protiv tog rešenja na referendumu traže zaposleni, građani i opozicija. Hoće li tako i biti, zavisi od epiloga pravne borbe. Upravni sud poništio je rešenje lokalne skupštine kojim se odbacuje zahtev za raspisivanje referenduma.

Predsednik skupštine grada Kraljeva, Nenad Marković, izjavio je da je iz formalnih razloga rešenje dato na ponovno odlučivanje skupštini grada.

- Naš oblik rešenja ne zadovoljava sudski oblik rešenja. Dali smo smernice da to ispravimo. Skupština će u narednih 10 dana ponovo zasedati i doneti odluku po tom pitanju. Ako skupština prihvati inicijativu, ići će se na referendum i izjašnjavanje građana; ako ne - odbacuje se inicijativa i odluka je konačna - navodi Marković.

Koncesija apoteka

Konačna je i odluka vlasti u Kragujevcu od 31. januara da se u koncesiju da lanac od 28 apoteka.

Ta ustanova, čija istorija traje gotovo 200 godina, snabdeva meštane većeg dela Šumadije. Deo duga reprogramira Grad, samo ove godine sa 30 miliona dinara.

- Svi stručni radnici, a njih je 77, ostaju da ih preuzme koncesionar, dve godine imaju iste koeficijente i plate i ne mogu biti proglašeni tehnološkim viškom. Što se tiče nemedicinskih radnika, do juče ih je bilo 104, od juče 103. Grad Kragujevac će učiniti sve da budu preuzeti, da niko ne ostane bez posla - kaže dr Gordana Damjanović, pomoćnica gradonačelnika Kragujevca za zdravstvenu i socijalnu zaštitu.

Pod koncesiju su date i apoteke u Novom Sadu, Zrenjaninu, Kruševcu. Kakva će biti sudbina onih u Užicu i Požarevcu koje muče identični problemi, ne zna se još.

Nepoznato je i koliko je apoteka širom zemlje u javnom vlasništvu, zato što ne postoji objedinjeni registar, jer su one u nadležnosti opština.