Ekonomija i inflacija u Srbiji među najbrže rastuće u Evropi

Zabeležen budžetski deficit od oko 2,2 odsto BDP-a, dok je realni rast prometa u trgovini na malo iznosio 5,4 odsto, međugodišnje posmatrano.

Inflacija je u decembru 2024. na mesečnom nivou smanjena, dok je na međugodišnjem nivou ostala nepromenjena. U zemljama EU, veću međugodišnju inflaciju u decembru 2024. su imale Rumunija (5,5 odsto) i Mađarska (4,8 odsto), dok je u Hrvatskoj zabeležena ista inflacija kao i u Srbiji (4,5 odsto).

Indeksi industrijske proizvodnje

Industrijska proizvodnja je u 2024. godini uvećana za 3,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. U decembru 2024. zabeležen je međugodišnji rast proizvodnje od 2,7 odsto.

Posmatrano po sektorima, u decembru je ostvaren međugodišnji rast u prerađivačkoj industriji (5,6 odsto) i rudarstvu (9,9 odsto), dok je u snabdevanju električnom energijom, gasom, parom i klimatizaciji zabeležen pad od 12,2 odsto.

Dugoročni trend industrijske proizvodnje je na rastućoj putanji, uprkos negativnim rizicima koji dolaze od kretanja kod najvažnijih trgovinskih partnera iz evrozone, gde su vrednosti gotovo svih ekonomskih pokazatelja koji se tiču industrije, posebno u Nemačkoj, duboko u negativnoj zoni.

MAT ocenjuje da deprimira još jedno odlaganje početka proizvodnje novog električnog modela automobila u Fijat-Krajsler fabrici u Kragujevcu, "sada za mart mesec", kako navode autori.

U prerađivačkom sektoru, najveći rast u 2024. godini u odnosu na 2023. ostvaren je u proizvodnji računara, elektronskih i optičkih proizvoda (68,7 odsto), proizvodnji osnovnih metala (33,4 odsto), proizvodnji proizvoda od gume i plastike (16,4 odsto), proizvodnji metalnih proizvoda, osim mašina (13,9 odsto) i proizvodnji prehrambenih proizvoda (4,3 odsto).

Najveći međugodišnji doprinos rastu prerađivačkog sektora u decembru 2024. potekao je od proizvodnje proizvoda od gume i plastike (38,9 odsto), proizvodnje metalnih proizvoda, osim mašina (18,6 odsto) i proizvodnje osnovnih metala (35,3 odsto).

Tokom 2024. prerađivački sektor su najviše usporavale proizvodnja koksa i derivata nafte (-11,4 odsto), proizvodnja mašina i opreme na drugom mestu nepomenute (-7,6 odsto), proizvodnja odevnih predmeta (-6,1 odsto) i proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata (-5,1 odsto).
Treba naglasiti da je loš rezultat u proizvodnji koksa i derivata nafte posledica zaustavljanja proizvodnje u martu i aprilu 2024. zbog najvećeg kapitalnog remonta u istoriji pančevačke rafinerije.

Proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda stabilizovala se od sredine prethodne godine, pri čemu je decembarski nivo aktivnosti bio za 17,8 odsto iznad prosečne proizvodnje iz 2024. godine.

Prehrambena industrija je u decembru 2024. bila za 2,2 odsto veća u odnosu na isti mesec prethodne godine. Od osam grana prehrambene industrije samo jedna je imala pad proizvodnje u odnosu na decembar 2023, a to je proizvodnja ostalih prehrambenih proizvoda (-15,6 odsto), koja je ujedno i grana sa najvećim učešćem u ovoj industriji.

Pored proizvodnje kakaoa, čokolade i konditorskih proizvoda, proizvodnja ostalih prehrambenih proizvoda obuhvata i proizvodnju šećera, čaja i kafe, začina i drugih dodataka hrani, gotovih jela, homogenizovanih hranljivih preparata i dijetetske hrane itd. Na performanse ove grane u dobroj meri utiče i tekuća sanacija i obnova proizvodnih linija zbog požara u fabrici Bambi.
Najbolji rezultat registrovan je kod prerade i konzervisanja voća i povrća (rast od 20,2 odsto) i kod proizvodnje mlečnih proizvoda (rast od 12 odsto).

Spoljnotrgovinska razmena
U decembru je, šesti mesec zaredom, uvećana vrednost spoljnotrgovinske razmene. U odnosu na decembar 2023. vrednost robne razmene uvećana je za 5,5 odsto ili za nepunih 300 miliona evra.

Robni izvoz je uvećan za 2,1 odsto, robni uvoz za 7,8 odsto, a deficit u robnoj razmeni je uvećan za 19,6 odsto.

Kumulativno posmatrano, u 2024. vrednost spoljnotrgovinske razmene iznosila je 68,19 milijardi evra, što je za 4,1 odsto više u odnosu na 2023. Vrednost izvoza veća je za 1,8 odsto, a vrednost uvoza za 5,9 odsto, što je rezultiralo deficitom od 9,87 milijardi evra, što je za 19,9 odsto više u odnosu na 2023. godinu.

Sektor prerađivačke industrije, koji ima najveće učešće u ukupnom robnom izvozu (86,9 odsto), ostvario je kumulativni rast izvoza od 2,7 odsto u 2024. u odnosu na 2023. godinu i međugodišnji rast od dva odsto u decembru 2024. godine.

Sledeći po učešću (5,5 odsto) je bio sektor rudarstva, koji je ostvario kumulativni rast od 10,7 odsto. Izvoz električne energije je u 2024. gotovo prepolovljen sa 1.274 na 682 miliona evra.
Celokupno povećanje vrednosti izvoza prerađivačke industrije u 2024. može se pripisati kompanijama koje proizvode osnovne metale, ostala saobraćajna sredstva, računare, elektronske i optičke proizvode i metalne proizvode, osim mašina. Vredna pomena je i proizvodnja prehrambenih proizvoda.

Oblasti sa najvećim negativnim predznakom bile su proizvodnja električne opreme (-11,6 odsto), proizvodnja nepomenutih mašina i opreme (-10,7 odsto) i proizvodnja motornih vozila i prikolica (-7,9 odsto).

Trećina izvoza električne opreme usmerena je na tržište Nemačke. Najveće učešće u izvozu prehrambenih proizvoda imale su Bosna i Hercegovina (12,5 odsto), Nemačka (osam odsto) i Crna Gora (7,9 odsto).

Najveći deo izvoza motornih vozila i prikolica usmeren je u Nemačku (35 odsto), Mađarsku (12,3 odsto) i Češku (11,7 odsto). Osnovni metali se najviše izvoze u Kinu (16,6 odsto) i Tursku (15,4 odsto), a proizvodi od gume i plastike u Nemačku (oko 12 odsto) i Italiju (7,5 odsto).
Spoljnotrgovinska robna razmena je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice EU čine 58,3 odsto ukupne razmene u 2024. godini, što je malo manje nego 59,7 odsto u 2023. godini. Posmatrano po zemljama, Nemačka zauzima lidersku poziciju sa udelom od 13,6 odsto.

Kina je drugoplasirana, ali sa znatno boljim rezultatom u odnosu na 2023. godinu. Njen udeo u ukupnoj robnoj razmeni Srbije je uvećan sa 8,6 odsto na 10,1 odsto, te je robni uvoz iz Kine prvi put u istoriji tokom jedne godine premašio vrednost robnog uvoza iz Nemačke.

Ukupna vrednost razmene je tokom 2024. godine značajnije povećana i sa Turskom i Azerbejdžanom. Pri tome je značajno uvećan i plasman srpskih proizvoda na tržište Turske, dok sa Azerbejdžanom vrednost trgovine raste zbog uvoza gasa piše Danas

Osetno je smanjena vrednost ukupne robne razmene sa Ruskom Federacijom, gde je udeo u razmeni redukovan sa 4,1 odsto na 3,2 odsto.

Srbija je na tržištu Kine i Turske pronašla alternativu za prigušenu tražnju iz EU, te je izvoz robe u Kinu povećan za 53,1 odsto, a izvoz u Tursku za 84,3 odsto. Da toga nije bilo robni izvoz bio bi niži za gotovo 1,1 milijardu evra, zaključuje se u analizi MAT.