Modernizacija železnice plaćena 1,25 milijardi dolara - DUPLO VIŠE nego što bi trebalo

Građani Srbije platili su najmanje 1,25 milijardi dolara modernizaciju železničke pruge od Novog Sada preko Subotice do državne granice, a koja uključuje i rekonstrukciju stanične zgrade Železničke stanice u Novom Sadu. To proizilazi iz novoobjavljenog komercijalnog ugovora sa kineskim kompanijama, aneksa 4 i prateće dokumentacije, koja i dalje nije u celosti dostupna. Danijel Dašić, građevinski inženjer i član Anketne komisije za ispitivanje odgovornosti za pad nadstrešnice, navodi za Nova.rs da smo, sudeći po tim podacima, modernizaciju pruge plaćali oko 10 miliona po kilometru, a da je realna cena između četiri i pet miliona za potpuno novu konstrukciju.

Na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture objavljena je nova dokumentacija koja se, kako piše, tiče mogućeg izvršenja krivičnog dela povodom pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Među dokumentima je i Komercijalni ugovor o modernizaciji i rekonstrukciji Mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Srbije, za deonicu Novi Sad - Subotica - državna granica, koji je potpisan 7. jula 2018. godine. Dužina rekonstruisane pruge iznosi 108,1 kilometara.

Ugovor je sklopljen između Vlade Republike Srbije kao finansijera, koju je zastupala tadašnja ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović, AD Infrastrukture železnica Srbije kao investitora, koga je zastupao tadašnji v.d. Direktor Miroljub Jevtić, i kineskih kompanija China Railway International Co.Ltd (CRIC) i China Communications Construction Company Ltd (CCCC) kao izvođača. U Preambuli Ugovora strane su se između ostalog pozvale na Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Srbije i Vlade Narodne Republike Kine, u javnosti poznat i kao državni sporazum. 

U tom dokumentu piše da je prihvaćeni ugovorni iznos za usluge i radove 1.162.810.000 dolara. Za toliko novca trebalo je da budu plaćene usluge, nabavka, izgradnja, isporuka i montaža svih elemenata potrebnih za rekonstrukciju deonice te železničke pruge, kao i radove na rekonstrukciji poddeonica Stanica Novi Sad i rekonstrukciju i izgradnju poddeonica Novi Sad - Subotica i Subotica - državna granica, a radi uspostavljanja dvokolosečne železničke pruge za kombinovani saobraćaj i za brzine do 200 kilometara na čas.

Međutim, iz prateće dokumentacije može se zaključiti da su sa kineskim kompanijama potpisana minimum četiri aneksa, koja su povećala ukupnu cenu za najmanje 86,9 miliona dolara. Na sajtu Ministarstva građevinarstva objavljen je samo Aneks broj 4, koji je vredan 52.301.209 dolara, a koji se odnosi na realizaciju naknadnih radova i varijacija odnorenih odlukom inženjera.

Nije poznato za koliko je uvećana cena rekonstrukcije predviđena Aneksom 1. U dokumentaciji piše da je njime definisana i Tabela cena, ali se detalji ne vide. Ipak, u dokumentu koji se odnosi na “razmatranje predloga Odluke o prihvatanju i potpisivanju Aneksa 4 Komercijalnog ugovora” navodi se da je Aneks 2 vredan 6.512.453 dolara, a Aneks 3 28.137.000 dolara.

Danijel Dašić, građevinski inženjer i član Anketne komisije za ispitivanje odgovornosti za pad nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, navodi za Nova.rs da smo, sudeći po prethodno navedenim podacima, modernizaciju pruge plaćali oko 10 miliona po kilometru, a da je realna cena između četiri i pet miliona za potpuno novu konstrukciju.

- Potpuna nova konstrukcija podrazumevala bi maksimalno pet miliona evra po kilometru, imajući vidu da se radi o ravničarskom predelu i da nema većih prepreka do granice, da imamo gro konstrukcije urađene, nadvožnjake, podvožnjake… Izgradnje poddeonica ne menja mnogo stvar kad je reč o 108 kilometara - zaključuje Dašić.

On smatra da je jedini aneks koji je Ministarstvo objavilo, objavilo verovatno greškom, jer “naša vlast ne podnosi račune”, kao i da je “nepreporučljivo kada na jednom ugovoru imate veći broj aneksa”. To, kako navodi, ukazuje da nešto nije dobro urađeno.

- Ono što je u svuda u svetu pravilo, kod nas nije. Normalni ugovori o izgradnji svuda u svetu, u sebi sadrže i vrlo detaljan predračun radova gde su sve pozicije jasne definisne, cene po jedinici mere, količina radova i time se dobija ukupna vrednost. Veoma je teško i nepreporučljivo da vi na jednom ugovoru imate veći broj aneksa. To znači da niste dobro uradili istražne radnje, da niste dobro procenili potreban obim radova ili da niste uopšte imali dobar osećaj za cene koje će vladati na tržištu. Aneks se radi kada se desi da imate nepredviđene i naknadne radove, da imate radove koje ste predvideli, ali niste dobro procenili materijal, robe i opremu, i treći element je da cene koje ste dali za određene pozicije ne odgovoraju stvarnosto - ističe Dašić.