I MALO JE DOVOLJNO Mogu li policajci da budu uz studente?

- Moja poruka studentima je da ne odustaju, da nastave onako kako su do sada radili i da znaju da podržavam svaku njihovu odluku - kaže u intervjuu za "Novu" majorka policije iz Valjeva Katarina Petrović, protiv koje je nedavno pokrenut novi disciplinski postupak zbog izjava koje je dala na televiziji.

Petrović kaže i da su joj stizale poruke od kolega policajaca koji su direktno ili posredno izrazili želju da se oni, kao policajci, priključe podršci akademcima, koji već tri meseca protestuju širom Srbije.Jedini način da se pridobije građanstvo za sebe jeste biti pravična vlast, hrabra i požrtvovna u zaštiti civila, ali i od korumpirane i nepravične vlasti. Policija se, kao i ranijih godina, pojavi tek posle maskirnih prepada, kada nikakva intervencija više nije bila potrebna. Napadi takvih parapolicijskih formacija na studentske i građanske proteste jesu istorijska neminovnost Srbije i politički narativ svakog autoritarnog režima. Čak i ako zvanični organi vlasti nisu nalogodavci uličnih akcija ekstremne desnice, njima to odgovara, jer se postiže željeni efekat, a ruke vlastodržaca makar nominalno i u režimskim medijima ostaju čiste.S druge strane, teško da se može zamisliti metod koji tako brzo demotiviše i anulira bunt kao što to čini nasilje. Cilj je, dakle, da, zastrašeni studenti sami odustanu. Na svu sreću, to za sada ne uspeva. E, sad, to je pojava od ranije poznata i za svaku pohvalu. Kod policije stvar je operativno drugačija. Ukratko, svodi se na ulogu straha i kukavičluka da se ne izgubi poželjno radno mesto sa svim beneficijama. Beneficirani radni staž je tu važan, a neki su ga i dočekali, mlateći građanstvo svih ovih godina. Drsko, sa modernom opremom, futurističkom u službi bezidejnosti neprijateljski raspoložene države prema budućnosti.Samo, te priče o strahu i kukavičluku nisu iste. Strah se savlada i daje na adrenalinu; kukavičluk je najgori porok. Ali, bitno je sada ukazati na politički nepoželjne, društveno stigmatizirane i lako ranjive grupacije, studente. Zna to i prvi čovek srpske policije iz Miloševićeve stranke. Zato su odmah i počele priče o "anarhistima" i "marksistima", stranim plaćenicima kao vodičima pobune, veoma nalik, uostalom, reakciji iz vrema Miloševićeve vlasti: plasira se teorija zavere "mračnih snaga". Ivica Dačić, pak, izgleda autentično zabezeknuto, kao da nikada ranije nije video studenske proteste. Povremeno izgleda uplašeno, s dobrim razlogom, uostalom.Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić istakao je da njegov resor nema ništa protiv toga da se studenti okupljaju dokle god su okupljanja mirna, ali savetuje studente da ne politizuju svoje stavove, jer će tako ceo njihov pokret izgubiti smisao. Onda Vučić zapuca i smeni pet načelnika uprava u MUP, sve onako đuture, ko kriv, to ne vidimo, ko nevin, to vidimo, lepo je Vučić rekao.

Kojem će se "carstvu" policija privoleti? Ko će se usuditi da se usprotivi uličnoj pastvi tabadžija, a ko će da hapsi u ime "srpskog naroda"?