Čije su sad NAŠE pare i zašto naprednjaci ne bi uzeli i proviziju kad se već nudi?!

Jasno je da kapital misli svojom glavom i sledi svoju neumoljivu logiku. Takva prirodna pojava bezopasna je u dobro uređenom društvu, tačnije, sve dok građanin plaća porez i poštuje zakone. U Srbiji, međutim, nije baš sasvim tako. Ovde su politički bogataši učestaliji nego sneg u januaru. Njima ne smeta da ih za luksuzne magazine slikaju sa ovima i onima i to sve sa dečicama od po blizu tridesetak godina. Smeta im kad počnu pitanja. Da parafraziramo ono čuveno iz "Top liste nadrealista". Odakle ti lova, frajeru?Prošle godine smo samo za otplatu kamata potrošili oko 650 miliona evra više nego što smo za kamate platili pre dve godine. Sa tih 650 miliona moglo je mnogo toga da se uradi. Tadašnji premijer Miloš Vučević je istakao kako je rebalansom predviđeno 12 milijardi dinara više za prosvetu, zbog porasta broja novozaposlenih. Kako kaže Vučević, podizanje plata ne zavisi od političke volje, već isključivo od ekonomske snage države. Pa, gde uteče ta volja? I, kako se te pare posle dele? Pošteno? Bratski? Na ravne časti?Zato, kaže Aca Srbin - Nepotkupljivi, čekajte, ljudi, malo, polako. Ne može vam se sve odmah dati. Prvo ste tražili Nacionalni stadion, pa Expo, pa delfinarijum, pa leteći taksi. I sad još za tamo neko obrazovanje još hoćete para. Sad i ti seljaci. Šta će nam to obrazovanje uopšte? A Srbija za to vreme značajan novac raspoređuje i troši bez obrazloženja i kontrole. Od 2018. do 2023. godine preko budžetske rezerve, bez procedure planiranja i uključivanja u budžet, preusmereno je najmanje 2,6 milijardi evra sredstava, navodi Fiskalni savet u izveštaju o korišćenju budžetske rezerve. A zašto novoradikalci ne bi uzeli još i proviziju, kad im se već nudi?Zaduživanje od 18 milijardi evra, koliko je potrebno za investicioni ciklus "Skok u budućnost - Srbija Expo 2027", plus tri milijarde za najavljenu kupovinu francuskih borbenih aviona Rafal, povećaće javni dug Srbije. Znači, Srbija će u narednom periodu potrošiti 21 milijardu da bi ostvarila ove najavljene planove. Kada je počela priča o izgradnji Nacionalnog stadiona, govorilo se da će koštati 250 miliona. Sada je to već otišlo na 600 do 800 miliona, a veruje se da će na kraju ta cifra dostići celih milijardu evra. Odakle će stići 18 milijardi evra za investicioni ciklus "Skok u budućnost - Srbija Expo 2027" i 3 milijarde za Rafale?Odgovor je vrlo jednostavan - tih para nema u budžetu. Država će morati da se zaduži. Vlast koristi takve pompezne najave za svoje kratkoročne političke ambicije. Oni već sada smišljaju neki novi New deal za naredni period i tako u krug. Treba se prisetiti da smo pre nekoliko godina imali priču o brzim prugama koje su trebale odavno da budu završene, pa nisu. Najavljivane su i razne fabrike čipova, a nismo uspeli da završimo ni kanalizaciju na levoj obali Dunava koja košta 50 miliona evra. Ta obećanja s jedne strane služe za dnevnopolitičke svrhe, a s druge kao velika praonica para.SNS bogataše vidi kao svoje finansijere kroz reket, a ne kao finansijere države kroz porez i to je ta kobna i jednostavna istina. Zanemaruju da bogataš ne može da kupi celu jednu veliku stranku, nego samo pojedince. Pakosni ljudi već pričaju da oni plaćaju zagrevanje avionskih motora određenim političkim facama. Taktički gledano, treba tu obaveštajnog rada, izviđanja i čekanja; trebaju i sigurno mesto u blizini, sigurnu telekomunikaciju, itd. Sve to traje, košta i traži operativnu sigurnost. A, vremena je sve manje.

Ništa od ovde rečenog ne oslobađa od odgovornosti saborce Aleksandra Vučića, "čuvara" državne kase. Nego, da se na vreme postavi pitanje. "A ko ovde nedostaje?", pa da im se onda ljubazno i detaljno objasni ko i zašto.