Novinar RTS uputio otvoreno pismo Nenadu Lj. Stefanoviću: Da li vaš stomak reaguje kad pustite laži o studentima?

Sad je odlučio da uputi otvoreno pismu Nenadu Lj. Stefanoviću, uredniku informativnog programa RTS.

Njegovo pismo objavljeno na Fejsbuku prenosimo u celosti:

Obraćam Vam se javno, jer već odavno ne odgovarate na moje poruke, niti Vas kao glavnog urednika zanima da tokom burnih dešavanja u zemlji pozovete svoje ljude koji su na prvoj liniji. U onom gradu do koga, siguran sam, od crne tragedije nikad niste došli. Da osetite atmosferu, ako već niste Novosađane hteli da čujete u izjavama u Informativnom programu čiji ste glavni urednik. Da čujete studente, srednjoškolce, njihove roditelje, nastavnike, profesore. Možda ste ih i čuli, ali samo u sirovom materijalu koji smo slali ili ne daj Bože na nekoj drugoj televiziji.

Neću Vam citirati medijske zakone, Kodeks RTS-a i onaj etički, statut naše kuće ili bilo koji papir koji ste potpisali, pitaću Vas ljudski:

Da li Vaš stomak reaguje kada u centralnoj informativnoj emisiji pustite laži o studentima? Da li je Vaša nespretna interpretacija vesti bez ograde zaista nespretna ili vam se, moj uredniče, sad više sviđa ton tabloida od medija u kojima ste radili i koji mogu samo da Vam svetlaju biografiju? Da li vaš stomak reaguje kad čujete buku ispred vaše kuće? 55.000 ljudi, jer sam siguran da sliku niste uživo videli, jer niste uredniče na terenu kao Vaši novinari. S mikrofonom RTS-a, da stoički prime napade i uvrede, one koje bi vi prvi trebalo da čujete. Da li ste nazvali te svoje novinare i pitali ih kako su? Dali im savet? Stali iza njih u svojim emisijama. Ali, ne uredniče tako što ćete im menjati tekst, skraćivati izjave ili menjati sliku, nego uredniče tako što ćete poštovati njihov trud. Trud da zakonski rade svoj posao. Onako kako ste im uz ugovor o radu dali da potpišu sve ono što ste i Vi potpisali.

Da li Vam stomak reaguje kad čujete da nam je slomljena kamera ili mom snimatelju povređena ruka, još onomad… A od tada još mnogo neprijatnih situacija. Sreća, samo verbalno. Niste čuli te uvrede, ali sam Vam poslao neke od njih u mejlu. Pod znacima navoda, da ne bude suviše oštro za Vaše oči, kao što to nije bilo oštro za naše uši, srce, integritet, trud…

Naš informativni program ne liči više na balansirani javni servis, već sve više na žutu štampu, ali, da, izvinite na toj žutoj boji. Možda Vas podseća na emisiju Ćirilica, kad je predsednik jedne države ponovo prozivao Vašeg novinara, da je žut da žući ne može biti i da je uvek bio žut. Znate da to nije prvi put da je javno uradio. Samo vi znate šta nije bilo javno i koliko ste poziva i od koga dobili zbog tog oduvek žutog novinara. Znate da to traje skoro od početka naše saradnje, kad ste me još uvek zvali na telefon ili pozivali u redakciju. Je l' osećate nešto u stomaku kad najmoćniji čovek u državi proziva Vaše novinare i koleginicu koju je doveo u vezu s najavama nekakvog ubistva? Ne morate o nama misliti kao kolegama ili ne daj Bože prijateljima, već samo novinarima, koji nemaju više samo jednu metu na čelu. Imaju ih mnogo. Zato valjda na poslednjem protestu studenata ispred naše kuće niste ni smeli da stavite mikrofone RTS.

Nas su, dragi uredniče, obojili svi. Od te Ćirilice, do opozicije, građana, mojih sugrađana, studenata… Uredniče, poručiću svima, ne pojedinačno, već kroz poruku Vama:

JA SAM KAO NOVINAR DALTONISTA I TAKO ĆE OSTATI ZAUVEK.

Da li vas boli stomak što je Vaš novinar morao da objavi na Fejsbuku onakav post, koji su svi preneli? Da li ste shvatili da sam to uradio zato što je RTS i moja kuća koliko i Vaša? Zato što volim RTS, zato što RTS nije samo Informativni program, već mnogo, mnogo više. Je l' Vas boli stomak što ste i ljude iz drugih redakcija doveli u situaciju da se stide zbog toga gde rade? Ili sad tražite načine da objasnite kako sam strašno neprofesionalan, kasnim na posao, ne idem na teren, ne radim priče, iako mi ih je neko navodno tražio. Da li vas boli to što je Vaš novinar doveden u situaciju da mora da objašnjava da nije ćutao 15 godina? Sreća, pa postoji internet, gde svi mogu da vide kako je Vaš novinar 15 godina poštovao zakon i izveštavao kako to nalažu i etički kodeksi i odgovornost prema ona tri zakona koji ste zaboravili.

Da li Vas, moj uredniče, boli stomak kada puštate isečene izjave i posle sebe dovodite u situaciju koja se sinoć desila u Dnevniku 2?

Da li s Vašim sadašnjim urednicima možete da pričate o Čomskom? Možete li da im objašnjavate kako se brusi novinarski dijamant? Pomenete li im to što ste meni toliko puta pomenuli?

Dragi uredniče, ne bih Vam oduzimao više vremena, jer znam da se bavite mnogo ozbiljnim vestima. Onim što nisu brušeni dijamant, nego onim koje i dalje crtaju nama, Vašim novinarima, ali i svim zaposlenima u RTS, metu na čelu.

Pošto ste vašim potezima krajnje marginalizovali rad dopisničke redakcije iz Novog Sada, ovim putem Vas obaveštavam da novosadsko dopisništvo neće više slati gotove priloge i pružati Vam šansu da ih ili ne objavite ili menjate kako Vama odgovara. Uh, izvinite, da ih bojite nekom drugom bojom, za koju sada već cela Srbija zna čija je.

A Vi, dragi uredniče, po savesti. Mi ćemo i dalje ići na događaje, slati materijale, izjave. Vi, dragi uredniče, sarađujte s onima za koje je Čomski disident, a Vaši novinari najžući.

Verovao sam u Vas kada sam te 2009. godine došao u RTS, s TV B92. Kad je Aleksandar Tijanić, ko god i šta mislio o njemu, uvek stao iza Vašeg tako problematičnog novinara. Vi znate najbolje, kao i ne možda oni koji me pitaju gde sam bio 15 godina i što sam ćutao, da je ovaj oduvek žuti novinar i Tijaniću "skako po glavi". Za razliku od Vas, dragi uredniče, on je stajao iz mene, iako sam redovno pozivan u kancelariju, gde sam samo ja čuo, a znate već šta… I Vi ste to od njega sigurno čuli milion puta.

I, za kraj, dragi moj uredniče, ako će Vam malo smiriti stomak, zaista sam uživao, sad na žalost nekada davno, da razgovaram i s Vama. I svima sam govorio da je divno slušati Vas, i da sam uvek iz Vaše kancelarije odlazio osećajući se kao da sam pročitao jednu celu knjigu. Toliko ste lepo pričali. A nisam sreo mnogo takvih u životu.

Ja, dragi moj današnji uredniče, apelujem na tog drugog urednika da se vrati. Da stane iza svog Informativnog programa, svoje kuće, svojih novinara i svojih kolega.

Vaš novinar daltonista,

Milan Srdić.