Danas je VELIKA SREDA - dan tišine i pokajanja: Jednu stvar žene nikako ne smeju da rade

Danas je poslednja sreda u ovom Vaskršnjem postu i izuzetno je značajna u hrišćanskom svetu. U toku smo Stradalne nedelje koja se odnosi na stradanje, trpljenje i bol, jer je baš ove nedelje Hristos razapet na krstu ali se dogodilo i njegovo vaskrsnuće.

Velika sreda je dan kada se u crkvi obavlja obred osvećenja jeleja, jedne od sedam svetih tajni, te se molitveno priseća žene grešnice koja je mirom pomazala Isusa Hrista u Vitiniji, u domu Simona gubavoga (Lk 7,36-50), a istovremeno se spominje i Judina izdaja koja se dogodila posle toga.

Na Veliku sredu prestaje se sa služenjem Pređeosvećene Liturgije, kao i sa čitanjem molitve Svetog Jefrema Sirina koju prate veliki pokloni. Služi se Veliko povečerje i nose se crne odežde. Pre Liturgije sveštenik čita molitvu "Vladiko mnogomilostivi...", koja se tokom čitavog Velikog posta govori na kraju Velikog povečerja. Prilikom čitanja ove molitve, svi prisutni u hramu čine velike poklone do zemlje.

Sveštenik zatim moli od naroda oproštaj, kao i na početku Svete Četrdesetnice. Isto rade i svi prisutni. Na kraju Liturgije, kod "Budi imja Gospodnje...", poslednji put se čita molitva prepodobnog Jefrema Sirina sa tri zemna poklona i po tipiku: "potpuno prestaju pokloni koji se čine u crkvi." Time se završava sve što je karakteristično za velikoposno bogosluženje i počinju posebna bogosluženja, vezana isključivo za stradanja Gospodnja ("stradalna" ili "strasna bogosluženja").

Običaji za Veliku sredu

Običaji kažu da kod kuće dan treba provesti u miru i u molitvama. Dozvoljeno je da se obavljaju kućni poslovi, ali se savetuje da se izbegavaju veselja i da se ništa ne proslavlja. Dan treba da prođe u iščekivanju Uskrsa.

Zanimljivo je da su žene, prema tradiciji, na ovaj dan izbegavale šivenje, a stočna hrana bila je obavezna kako bi se stoka dobro pripremila za predstojeće svečanosti.

U nekim regionima Srbije, na Veliku sredu čupalo se bilje, verujući da ima moć da štiti od zlih sila.

Na Veliku sredu preporučeno je da se ne šije. Tokom Strasne nedelje, koja je počela pre dva dana, prema verovanju, ne treba ni prati veš.

U Negotinskoj krajini poštuje se običaj čupanja biljke burjan (crne zove), za koju se veruje da ima magijsku moć i da štiti od veštica. Biljka je poznata još iz praslovenske zajednice, a u narodnoj medicini je našla višestruku primenu.

U nekim delovima Srbije, kao što je, recimo, Leskovačka Morava, na veliku sredu počinju da se boje uskršnja jaja. Prvo jaje naziva se izmamak, a bojeno je uz bajanje i smatrano lekovitim.

Dan kada se duša preispituje

U crkvenom smislu, ovaj dan nas poziva da se setimo koliko je važno ne izgovoriti laž, ne prećutati istinu, ali i ne osuđivati. Juda je izdao Hrista, ali nije tražio oproštaj. Zato se veruje da na Veliku sredu treba da priznamo sebi ono što ćutimo, što nas boli, što smo pogrešili – i da zamolimo Boga za mir.

Žene i Velika sreda – tišina kao dar

U narodu se veruje da je Velika sreda posebno osetljiv dan za žene, jer su one te koje u svom srcu nose i život, i tihu patnju, i blagost.Narod kaže da na ovaj dan žena treba da ćuti više nego što govori, jer su reči moćne – mogu da leče, ali i da rane. Velika sreda je dan kada se ne ogovara, ne zamera, ne ulazi u svađe. Dan za molitvu, blagost i tiho služenje porodici.

U nekim krajevima se veruje da žena koja ovaj dan provede u tišini i sabranosti, nosi blagoslov kroz celu godinu. Stara izreka kaže:
„Ko ćuti na Veliku sredu, taj ne plače cele godine.“