Da li NAROD u Srbiji zna šta mu je GRAĐANSKA dužnost?

Građanske dužnosti su prava i odgovornosti koje idu ruku pod ruku sa životom u prosperitetnom, demokratskom društvu. Šta je zapravo građanska dužnost? U kakvoj su građani obavezi, kome oni duguju? Ili je bolje pitanje šta? Šta građani jedne zemlje kao što je Srbija nekome mogu da duguju? U suštini, to je osnovna moralna obaveza prema nama samima.

Otkriće da ispod sjajne glazure novoradikalske Srbije postoji mnoštvo noćnih mora, možda je promenilo ideju o tome kako ispuniti svoju dužnost, ali nije promenilo impuls. Ni najmanje. U poslednjih nekoliko meseci smo, praktično posle svake kritike, izloženi histeričnoj reakciji vlasti. A, tamo gde se krše ljudska prava, građanska neposlušnost postaje dužnost. Iz tog razloga nas vlast neprestano zasipa rečima i objašnjenjima za koje zaista morate imati nizak stepen inteligencije da biste ih usvojili. Ta objašnjenja su apsolutno infantilna. Ona pokazuju ne samo nedostatak kompetentnosti za ono o čemu oni govore, nego vređaju inteligenciju onih koji ih slušaju. Svako ko pisne - ruši vlast. Šta je tu čudno i strašno - rušio je narod i Miloševića, zašto ne i Vučića. 

- Doteralo je cara do duvara, ovo je trenutak u kojem je potrebna reakcija čitavog društva - poručila je  glumica Gorica Popović.

Kad vam režim oduzima stečena prava, oni svoju zemlju vode najmanje jedan vek unazad. Dakle, stečena prava, kao što su penzije, kao što je pravo na obrazovanje, ta prava su već stečena. A sad su oduzeta. I vlast nema nikakvo objašenjenje za to, i misli da ne treba da dobijete nikakvo objašnjenje za to, osim samohvalisanja, gde predsednik sebe naziva najvećim modernizatorom i reformatorom u Srbiji.

- U atmosferi u kojoj imamo pune trgove nezadovoljnih ljudi, gde fakulteti ne rade i gde se vrši nasilje nad studentima - to je najmanje što sam mogao da uradim u jednom razgovoru na RTS-u koji se nije ticao te teme - rekao je Stanislav Milošević, asistent sa doktoratom Matematičkog fakulteta, koji je svoje gostovanje na javnom servisu pre nekoliko dana završio podrškom studentskim protestima, rekavši da se vraća na blokirani fakultet. On je naveo da je to bila njegova akademska i građanska dužnost.

Građani Republike Srbije jednaki su, osim što su neki od njih manje jednaki. Vučić ipak poručuje građanstvu da je sve u najboljem redu i da pustimo ono što je bilo jer treba da se vratimo radu. Čovek ne može a da se ne otme utisku da bi to moglo imati veze s raznim načinima lečenja mamurluka nakon svih tih napornih praznika. Ono što zabrinjava jeste to što takvi kao on počinju da osećaju da im je slobodno da rade šta hoće kad im padne na ono malo pameti, ako im je uopšte nešto ostalo. Poniženi ljudi koji žive u bedi u ovom trenutku se još ne bune. Znatno je lakše posegnuti za izgovorima i za poricanjem nego se aktivirati i eventualno biti izložen neprijatnim pritiscima.

Bune se za za sada ostaci građanske klase da odbrane ljudsko dostojanstvo.