Umesto nekretnina i letovanja mogli biste da kupite akcije: Jedno od rešenja za NIS su građani

Država bi, u tom slučaju, bila vlasnik oko 86 odsto akcija, dok bi preostalih 14 odsto ostalo građanima i pravnim licima koji su stekli akcije u postupku trgovanja na berzi.

Broker Branislav Jorgić kaže za Danas da nam iskustvo upravljanja NIS-om pre 2008. godine, odnosno pre nego što je prodat Rusima i kada je država bila 100 odsto vlasnik, pokazuje da se kompanijom loše upravljalo i tehnološki i finansijski. Podseća i da je kompanija u trenutku preuzimanja imala više od 100 miliona dolara gubitka.

I broker Nenad Gujaničić istog je mišljenja. On je nedavno za Danas rekao da NIS bi u rukama domaćih političara na duže staze vodio totalnom urušavanju kompanije koja je postala ozbiljna i moderna firma pod 15 godina uprave Gasprom Njefta.

Gujaničić je nedavno i za agenciju Beta rekao da je NIS ostao u većinskom državnom vlasništvu - ne bi u njemu ostao "kamen na kamenu".

I on navodi da je nezavisna revizija, nakon privatizacije, utvrdila da je NIS poslovao sa gubitkom, ali ističe da se radi o cifri od osam milijardi dinara.

"Strateški partneri bi mogli biti i građani"

Zbog sumnje da bi država umela da vodi ovu kompaniju, Jorgić smatra da bi to trebalo da bude privremeno rešenje.

- Po mom mišljenju da država ostane vlasnik u dužem vremenskom periodu trebalo bi da bude privremeno rešenje. Bolje bi bilo ukoliko bi država preuzela te akcije kao "baj pas" operaciju, to znači da preuzme, pa ih onda dalje proda - smatra Jorgić.

U tom slučaju, navodi, moguće su dve varijante. Jedna varijanta je da država ceo ili deo tog paketa proda putem tendera nekom strateškom investitoru u tom biznisu, a to je obično strana kompanija.

Druga varijanta, dodaje Jorgić, jeste da država ponudi te akcije na prodaju preko Beogradske berze građanima, investicionim fondovima, osiguravajućim društvima, bankama, drugim rečima domaćim fizičkim i pravnim licima.

- Uvek govorimo o nekom strateškom partneru, uglavnom iz inostranstva, a u suštini strateški partner bi mogli da budu i građani - poručio je Jorgić.

Ističe da bi se u tom slučaju pojačala kontrola poslovanja nad samom kompanijom.

- Međutim, ima tu jedan mali problem. Ukoliko bi se odjednom ponudila cela količina akcija, ne znam ni da li bi država uspela da proda i da li bi uspela da dobije korektnu cenu za te akcije. Iskustvo u takvim situacijama u drugim državama je da država prodaje deo po deo vlasništva. Recimo da izvrši sukcesivno prodaju po pet odsto godišnje - objasnio je Jorgić.

Dodaje da bi se procenat prodaje akcija utvrđivao od mogućnosti domaćeg finansijskog tržišta koje bi moglo to da "proguta".

Prodaja akcija građanima oživela bi berzu i preusmerila ih da umesto u nekretnine i letovanja ulažu u akcije

Jorgić ističe da bi prodaja akcija NIS-a u tom slučaju oživela uspavanu Beogradsku berzu. Međutim, ukazuje on, postigao bi se još jedan efekat, a to je da građani koji poseduju određenu količinu novca umesto da investiraju u akcije stranih kompanija u inostrastvu, što danas čine, ili u nekretnine ili u kupovinu polovnih automobila ili u skupa putovanja, ulože u berzu.

Na taj način bi se, objašnjava Jorgić, povećala i mogućnost štednje.

- Mi sada imamo dilemu, ako građanin ima 5.000 evra ušteđevine, šta može s tim da uradi. Ne može da kupi stan, može da kupi polovni automobil, ili da ode na neki godišnji odmor, što je finansijski loše i za njega i za društvo kao celinu. Ulaganjem u akcije na berzi povećala bi se mogućnost štednje - rekao je broker.

Jorgić naglašava da ne bi bilo loše da i druge državne kompanije deo svog kapitala iznose na berzu, poput Telekoma i Elektroprivrede Srbije (EPS), dodajući da se na taj način ne povećavaju samo investicone mogućnosti građana i njihove štednje već i transparentnost kompanija.

- Vidite, NIS na svaka tri meseca daje izveštaj o svom poslovanju i planovima. To bi morale da rade i ostale kompanije - smatra Jorgić.

Najbitnije da se nađe novac za NIS

Ekonomista Milan Kovačević‚ pak, ističe da građani i sada imaju akcije u NIS-u dobijene kroz postupak prodaje akcija, a u skladu sa Zakonom o privatizaciji, dodajući da su oni usitnjeni i teško da se mogu udružiti da bi imali pravo glasa u skupštini.

- Teško bi se sada podelom akcija građanima postigao direktni uticaj - kaže Kovačević za Danas.

Ističe da je u ovom trenutku najvažnije da Srbija nađe novac za otkup NIS-a od Gasprom Njefta i Gasproma, dodajući da - ukoliko se Rusi ne saglase sa prodajom - Srbija će biti prinuđena da raskine ugovor.

- Jedna mogućnost je da se Rusi saglase sa onim što hoće Amerikanci, ako ne, onda nas oni navode na nacionalizaciju - ukazao je Kovačević.

Međutim, Kovačević upozorava da bi taj potez Srbiju mogao da dovede do spora po međunarodnoj arbitraži u Cirihu i da bi za to država mogla da plati veliku štetu.

U slučaju da NIS ponovo bude u vlasništvu države, Kovačević naglašava da bi država morala da nađe kvalifikovan menadžment za upravljanje ove kompanije, inače će ga, kako kaže, "sigurno upropastiti".

Kovačević ne isključuje i mogućnost da bi neka američka kompanija mogla da postane novi većinski vlasnik NIS-a koja bi preuzela kontrolu nad ovom kompanijom u narednom periodu.