Prosvetari pristali na - MRVICE: Ko je kome "pljunuo pod prozor"

Svedoci smo višegodišnjeg sistematskog urušavanja obrazovnog sistema i poverenja u njega. Učitelji, nastavnici i profesori pripadaju onom, jednocifrenim procentom iskazanom, delu društva sa visokim obrazovanjem i pri tome, ukoliko je potrebno naglasiti - rade jedan od najplemenitijih poslova - podučavaju. Aleksandar Vučić svakodnevno opominje "neradnike raznih vrsta" i preti im poručujući kako nikome neće dati "leba bez motike". Sve to ima veze sa osnovnim zdravorazumskim pitanjem: ko je tu "veverica"? A, ne, razmišljali su valja prosvetari: pustite vi sad tu vašu objektivnost i vrednosnu neutralnost, znamo mi šta ste namerili, pročitali smo mi vas, nismo mi od juče! To je revanšizam; crna knjiga, spiskovi za otkaze, a ovamo se grade neutralni. Nismo mi naivni! U pravu su: nisu naivni nimalo; i to je jedino u čemu su u pravu. Bune se oni iz razloga mnogo banalnijih. Znaju oni vrlo dobro da je služenje jednom ovakvom režimu sramota po sebi i ne vole da ih se na to poniženje podseća. Eto njima kompromisa i nemojte im pominjati prošlost. Mnogo miriše na predaju, koje, svi smo toga svesni - nikad neće biti priznata, ali ipak… nekako je neprijatno. Smatra se, očigledno, za normalno i časno pregovarati sa ovakvima i onda na to zaboraviti, kao da nije bilo; pa se još i uvrediti kad vas neko podseti šta bi bilo kad bi bilo.Jasno je da su prosvetari ljuti na Miloša Vučevića, ali to ne znači da moraju sada da ga olajavaju kao ostavljeni muž bivšu ženu. "Pali" su na njegovu priču. U nekoj normalnoj državi premijer bi imao problema sa organima gonjenja zbog stvari mnogo ozbiljnijih (recimo nadstrešnica) od ovoga čime se bakće i folira prosvetne radnike. U normalnim državama, naime, čitav niz događaja koji su nas snašli u poslednih 12 godina do danas bio bi nezamisliv i sa činjenicom da prosvetni radnici pregovaraju sa ovakvim osobama. Ali, to je nešto sasvim drugačije. U praksi je to ovako.Trebalo je, dakle, da Vučević pristupi prevaspitavanju, projektu eminentno prosvetiteljskom, ne bi li te zalutale profesore povratio u okrilje majke Srbije i, naravno, Vučića. Tu sad imamo posla sa haosom u glavama koji je proizveo haos u javnom govoru, objavljenim saopštenjima raznoraznih sindikata i stranačkoj politici, a koji su, pak, proizveli posledice dostojne žaljenja u sistemu obrazovanja.

Poslednja reforma obrazovanja u Francuskoj bila je pre nešto više od 15 godina, sada se preispituju rezultati. Predsednik Republike rekao je da obrazovanje više nije samo pitanje eksperata, nego građani treba da kažu šta žele od obrazovanja. Potpuno obrnuto od onoga što se kod nas sada propagira, gde se kaže da građani, posebno građani koji su organizovani u neko udruženje ili nevladinu organizaciju, nemaju šta da traže, da je to državni posao, pa su shodno tome i novci takvi. I kako to da se odbrambeni refleks prosvetarima javlja pred Milošem Vučevićem, kao pred seljakom koji na pijaci hoće da nam uvali proklijao krompir, a ne kada je jasno da smo pred još jednom katastrofom?

Na šta će sve to izaći u dokaznom postupku "ko je kome pljunuo pod prozor", ostaje da se vidi, ali je izvesno da će biti opake zabave. Ko se u toj dramskoj sceni razgovora sa Vladom Srbije kompromitovao, neka svako prosudi sam.