BOŽIĆ JE Mir Božji, Hristos se rodi!

Božić 7. januara obeležavaju crkve koje se pridržavaju julijanskog kalendara - Srpska pravoslavna crkva, Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, egipatski Kopti i pojedini manastiri na Svetoj gori u Grčkoj.

Božić je najradosniji hrišćanski praznik. Prema Bibliji, Hristos je Sin Božji, kojeg je rodila Devica Marija u Vitlejemu. Zbog toga je Božić porodični praznik, praznik rađanja dece, roditeljstva.

Proslavi Božića prethode Tucindan i Badnji dan. Na Tucindan se priprema pečenica. Na Badnje jutro, pre sunca, muške glave iz kuće idu po badnjak, koji se seče od cerovog drveta i donose ga kući. Žene taj dan pripremaju nemrsnu hranu, budući da se na Badnji dan posti. Ime badnjaka povezano je sa rečju "bdeti", jer da se na taj dan bdelo, čekajući Hristovo rođenje.

Na Badnje veče, u kuću otac porodice unosi slamu, koja simbolizuje Hristovo rođenje u štali na slami, a sa slamom se stavlja žito, orasi, suve šljive i pokloni za decu, koja se to veče igraju. Ranije je bio običaj da se zajedno sa slamom u kuću unese badnjak i zapali na ognjištu, kada svi ukućani ljube badnjak, ali u poslednje vreme se to radi ispred crkve, gde se održava i ponoćna Liturgija.

Na Božić, pravoslavni vernici idu na jutrenje i Liturgiju, potom dolaze kući, gde je postavljena bogata trpeza, spremljena dan pre. Česnica se pravi od belog brašna, sa vodom i mašću bez kvasca, kad prvo zvono zazvoni u crkvi i ona se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. U česnicu se ubacuju deo odsečenog badnjaka, zrno kukuruza, zrno pasulja, metalna para.

Doručkuje se sa položajnikom, koji je najčešće muško kršteno dete. Po završetku bogate trpeze, običaj je otići i čestitati praznik rodbini i prijateljima. U davna vremena, na selima je bio običaj da se posle doručka upregnu zaprege i da se sankama ide u vožnju, zbog verovanja da na dan Božića treba započeti sa nekim radom.

U nadi da ćete Božić provesti u krugu porodice, veselju i zdravlju: Mir Božji, Hristos se rodi!