Društvo i ekonomija
02. 01. 2025. 18:06 4
VATROMET I CRNI FLOR Ulazak Srbije u 2025. godinu
U Srbiji ljudi ginu u velikom broju, znatno više nego ranije. Pitanje nad pitanjima je ko je za to kriv? Kako žitelji ove države funkcionišu sa svim tim smrtima oko njih? Kako vlast živi sa tolikim tragedijama? Tako što okrene glavu i ubedi sebe da ne veruje u ono što gleda svojim očima. E, narod više neće.
Dok je na nebu u Kragujevcu blještao gradski tradicionalni vatromet a iz centra grada odjekivala muzika sa koncerata rok benda nečije mladosti (bruka će im ostati), i izvesne pevaljke koja se postavila kao telohranitelj postoječeg predsednika (Jelene Karleuše), u kragujevačkom Velikom parku, ispred zgrade PMF-a, duboka ćutnja i empatija za nevine žrtve.
Dobili smo dve Srbije. A i u Beogradu, u Nišu, Novom Sadu... Veliko uzbuđenje među ljudima, kao da su emocije puštene s lanca ili kao da je neko odjednom probušio balon već naduven do pucanja. Dobro ćete se pomučiti da na internetu izaberete najbolje snimke, fotografije, svedočenja, bilo šta u vezi Srbije 2025. Zna to predsednik i to je u fokusu njegove patnje.
Ponekad smrt "malog" čoveka više dirne nego smrt hiljada ljudi. Upravo to se desilo u Srbiji. Uprkos tome što je vlast verovala da je u potpunosti prihvaćena kultura nasilja i neodgovornosti kao nešto normalno. Ta kultura više nema mesta i valjda dalje ne dominira u celoj Srbiji. Tako je vlast postepeno odgajila svoje "cveće zla", koje uredno zaliva svakakvim lažima. Reakcija javnosti ovoga puta ipak budi nadu da je kultura laži na izmaku.
Poslednje žrtve možda će nešto trajno promeniti u Srbiji. Naime, ove smrti u Novom Sadu, ovoga puta niko se nije usudio da opravda u potpunosti. Smrt je postala bliska, vesti o smrti ljudi kojima inače još ne bi došlo vreme, predugo su svakodnevica. A u autoritarnim društvima u kojima stalno urlaju laž i nasilje, niko više nikome ništa ne veruje. U moru tih velikih i sudbonosnih izmišljotina negde su se izgubili ljudi. Život se negde zaturio. To pokazuje sve simptome obolelog društva koje nas okružuje.
Očigledno da je život u Srbiji postao igra na sreću. Više niste sigurni šta vam se može dogoditi na pešačkom prelazu, dok bacate smeće, birate krastavac na pijačnoj tezgi. To je pritisak na zdrav razum i on ne može lako da podnese. Dok živite u strahu, vlast manifestuje svoju nesposobnost i nekompetentnost uz nepodnošljivo vlastoljublje i gramzivost. Ali, to ne menja ništa na stvari. Od žalosne situacije žalosniji je samo način na koji je vlast objašnjava javnosti.
Od predstavnika današnjih vlasti, kao nastavljača politike devedesetih u mnogim segmentima, iluzorno je to i očekivati. Podaci o Crnom floru Srbije zatrpani su u poplavi falsifikata koji negiraju bilo kakve zločine. Uostalom, bivša premijerka Ana Brnabić je svojevremeno objasnila narodu da sistem nije zakazao. Sistem radi.
Jer, OVO što nam se sada dešava, to je sistem. I ništa drugo, nešto kao iz stiha pesme gorepomenute sramote, "ti samo budi dovoljno daleko".
Komentari 4
ostavi komentar