MAMA, TATA, DETE... Koga BIA ZOVE na PRIJATELJSKI razgovor?

Agencija rizike ne voli. Takve službe po svojoj prirodi žele da proizvode veštački i apstraktni proizvod, sakrivene iza neprobojne zaštite "službene" i "državne" tajne. Ono za šta su plaćeni ih baš i ne zanima. To smandrljaju u obliku uopštenih geopolitičkih budalaština i podgrevanja uzajamnog nepoverenja među vladajućim strankama. Svoj posao sa punim pravom doživljavaju kao spletkarenje. U novom srpskom (BIA) pravopisu - biti uhapšen, pozvan na razgovor, predati se - postali su sinonimi.Odavno je njihovo pravo da vršljaju gde i kako hoće.To je osnovna poruka Vladimira Orlića gazda Vučiću u jeku studentskih protesta. Nekako se Orliću javlja da je strah tu ključna reč - sada smo, poručuje on, mi gospodari straha; došli su mečki na rupu, a to je sada naša mečka.Tako bi otprilike mogao da glasi izveštaj prvog čoveka srpske tajne službe predsedniku Srbije. U nekim normalnim okolnostima BIA bi, naravno, obavestila MUP o svojim eventualnim saznanjima. Ali, niko odgovoran i savestan ne bi dozvolio da to bude pušteno u javnost, pogotovo ne u tako dramatičnim trenucima za državu. Obaveštajni rad nastavio bi se diskretno, u nadi da će se spletkarenje ili nešto još gore, otkriti, ako postoji. Ako postoji, ponavljamo. Suprotno je svakom profesionalizmu u poslovima tajnih službi slati poruku nekome da dođe sa mamom i tatom na prijateljski razgovor. Može i dva na oko. Baba i deda da čekaju u hodniku.Zašto, dakle, BIA pravi ovakve nepotrebne dramatizacije? Naravno da je Službi najugodnije, najlakše i najkorisnije da političare snabdeva onim što bi oni najviše voleli da čuju, plašeći ih istovremeno i nudeći se kao prijatelj, dobrotvor i zaštitnik. Taj deo čak može i da se razume, ali sve drugo je, naravno, dečja igra. I ono što je uvredljivo u celoj stvari, to je da oni misle da tako jeftinim sredstvima mogu sve nas da prevedu žedne preko vode. To nam posredno ukazuje na činjenicu da se momenat donošenja bitnih odluka po ovu državu približava. Ima se utisak da svi to osećamo i da političari to zaista odgurkuju od sebe, kao da se trude da uspore vreme što više. Niko ne želi da izvrši političko samoubistvo, pa zovu tajnu službu u pomoć.U nedavnom izveštaju međunarodne organizcije Amnesti internešenel, ukazali su na konfrenciji za novinare u Beogradu, izneti su dokazi o širokoj primeni špijunskog softvera i forenzičkog alata, što je težak napad na ljudska prava, slobodu izražavanja, privatnosti građana, a naročito se tako ugrožava rad novinara i aktivista. Predstavnici deset organizacija civilnog društva su ovih dana Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal podneli krivičnu prijavu protiv "N.N. lica" u Bezbednosno-informativnoj agenciji i Policiji Srbije jer su, kako su naveli, telefoni aktivista i novinara prisilno otključavani i "zaraženi" špijunskim softverom.Poznavaoci rada naše obaveštajne agencije kažu da bi to mogla da bude jedna od standardnih i tradicionalnih udbaških priča: dizanje vlastite cene izmišljanjem navodnih pretnji i neprijatelja. Poruka bi bila - eto, da nema nas, ONI bi vas sve već uništili, ali mi bdimo nad vašim životima i čuvamo predsednika. Danas su maltene svakom građaninu Srbije odlično poznati čuveni i davno prevaziđeni metodi i načini rada Službe.

Sve je to nalik na onu priču o malom čobaninu, koji je panično urlikao o vuku - dok vuk nije došao.