SNS JE SHVATIO Posle Slavije više nema nazad

Premijer Srbije Miloš Vučević rekao je da je nesporno da je na skupu u Beogradu, u organizaciji studenata, bilo mnogo ljudi, ali da nije do kraja shvatio šta su njihovi zahtevi. Vučević je gostujući na televiziji Pink kazao da su, možda, ostali "stari zahtevi koji se svode na formiranje prelazne vlade“. Nema nikakve sumnje da se u kabinetu Aleksandra Vučića, ali i među viđenijim naprednjacima razmišljalo da li su izbori u decembru bili pametna odluka, s obzirom na bremenite probleme sa kojima se suočavaju. Krušik, Jovanjica, helikopter, naplatna rampa Doljevac, poklanjanje zemljišta za Beograd na vodi, rušenje u Savamali, Rio Tinto, Telekom, Belivuk, Banjska, fantomski glasači, Ribnikar i Mladenovac... Vlast je ozbiljan napor uložila u gašenju tih "požara" .Čini se da ovoga puta, posle tragedije u Novom Sadu, nema nazad. Ulizički društveni sloj u Vučićevoj Srbiji je bogat, i to doslovno, zahvaljujući nagradama kojima ih idol obasipa. On je delimično kolosalno neobrazovan, izuzev u disciplini primitivnog poltronstva. Svi ti naprednjaci koji se goste po stranačkim ispostavama, strahuju da se možda poslednji put poslužuju sa partijskog švedskog stola.

Aleksandar Vučić bi najradije voleo da ujedini Srbiju, ali u apsolutnoj poslušnosti prema vladajućem režimu. Pošto mu to ne uspeva, on, kao i svaki političar diktatorskih sklonosti, smatra da je društvo nestabilno samo onda kada je njegova vlast nestabilna. Stoga svake demonstracije njemu simbolišu nestabilnost koja može da se poveća, što ga primorava da učesnike svakih protesta etiketira pred ostatkom Srbije kao uzrok nestabilnosti, a ne kao reakciju na dugogodišnju lošu upravu.Pri dnu piramide vlasti, pritisak poniženja je, međutim, veći. Tu stranka i javni sektor, neraskidivo povezani, zajedno pokušavaju da spreče urušavanje bolne zablude o spasu. Problem je u činjenici da režim ima svu moć da svoju viziju etike, ako treba i golom silom, nametne kao obavezujuću. Članove i birače SNS-a u celini, koji žive loše, možete jedno vreme održavati na okupu obećanjima, ponavljajući kako nas država blagostanja čeka iza ugla, čim prođe još jedna najteža godina. I to može neko vreme da prolazi na opštem nivou, pod pretnjom gladi, spoljnim i unutrašnjim neprijateljem, rata, građani glasači će otrpeti još jednu godinu u kojoj se teško živi, ali se ipak živi.Ni sam Vučić nije baš radostan kada neka njegova "spasilačka akcija" u javnosti nije dobro prošla. Primer je poslednji potez sa stanovima za studente. Zato se na narod opasno naljuti jer, eto, takav je da mu se ne može ugoditi. I savršenom nađe manu.

"Ekstremistička opozicija koja mesecima unazad teroriše pristojne građane Srbije održala je skup u Beogradu na Slaviji", tipičan je prikaz odbrane režima u njihovim tabloidima. Takva zastrašujuća vizija budućnosti tera na ulice. Predsednik i njegova svita sve su nervozniji. To je, uprkos naporima da se prikrije, jasno vidljivo u svim ešalonima vlasti, od vrha do dna, od samog Vučića, preko ministara, pa do najnižih stranačkih botova, te novoodgajene kaste spremne da, za dobre novce, sa nepodnošljivom lakoćom kažu, napišu i urade zaista bilo šta za one odozgo. Protesti u Srbiji mogu biti masovni i dalekosežni, iako im režimski mediji posvećuju malo pažnje. Ali režim gubi nerve. Naime, okupljanje u grupe pokazuje vam da niste sami. I pokazuje vam kakvi su ljudi sa kojima delite slične ideje. To je pokretna mašina za deljenje informacija koja radi bez prestanka. Tu i leži strah moćnika na vlasti. Ne mogu da sakriju ISTINU.