Kolika je SNAGA SNS da preti narodu i MOTKAMA?

Bruka i prateće nelagode nemaju granice, ako neko baš zapne da se bruka, a posle mu je odgovarajuće neprijatno. A tek kad neko ima teflonski obraz i ne zna za meru i granicu. Posle je nama ostalima neprijatno umesto njega i nekako se stidimo ni krivi ni dužni. To sve više postaje poprište taštine, estradne buke i ostvarenje tragične malograđanske ambicije, tabloidni kič empatije SNS-a. Zato je država ovde pojam koji nije lako objasniti. Politička teorija naprosto nema ništa sa tim. Okvir bez granica, razorena i izgubljena zemlja.Svaki dan vidimo veliki broj protesta koji se šire, priključuju im se novi fakulteti i nove institucije i to je nešto na šta nismo navikli. Postoji veliko nezadovoljstvo koje je našlo način da se politički manifestuje. I možda je to sve ništa u odnosu na ono što najavljuju glasnogovornici vlasti. Na sve strane se pojavljuju zahtevi, protesti, bune, ljudi traže odgovornost zbog tragedije u Novom Sadu, bore se protiv litijuma, pokušavaju da spreče rušenje Savskog mosta u Beogradu. Sa takvim dimenzijama veličine, uz neutoljivu alavost ka večnoj vlasti, nije moguće prepoznati bilo kakvu empatiju režima, bilo gde da postoji. U smislu postojanja ove vlasti nema mesta za moral, osim najvulgarnije populističke opsene.Kako vlast reaguje? Izgleda da sada radi ono što ranije nije radila. Tera građane koji su članovi Srpske napredne stranke da se fizički sukobljavaju sa građanima koji mirno protestuju. Zašto oni to rade? Plaše se onoga što se vidi na ulici, a to je da skoro niko od građana više ne želi da javno stane i brani Srpsku naprednu stranku.

Batinašima se suprodstavljaju ne samo pristalice opozicije, nego i studenti, pa čak i srednjoškolci. Vidimo studente i srednjoškolce kako u blokadama na ulicama trpe njihove uvrede i napade, pa kad zatreba i uzvrate udarac. To je nešto što da sada nismo gledali i to je prilično zabrinjavajući signal za Srpsku naprednu stranku.A njihov plan je bio da ti ljudi, koji nasrću na blokade, deluju kao slučajni prolaznici. Ali, sve je to ispalo traljavo. Jer, sasvim je druga stvar kada nekoga pošaljete da se fizički obračunava sa opozicionim liderima, a potpuno dugačije i katastrofalno za vlast da se kačiš sa studentima i srednjoškolcima. Da se primetiti da se to ne dopada ni Vučićevim biračima. Tu ima i nečijih unuka, a babe i dede ne mirišu nijednu vlast koja im bije decu njihove dece. Deda ne prašta unuka sa krvavom glavom. Vlast se pogubila u svemu tome.

- Ljudi su kivni, hoće da motke uzmu. Hoće da idu da ih polome kao slamčicu. Jedva suzdržavamo naše članstvo koje bi rado da ih propusti kroz šake, da ih izubija - rekao je na Informer televiziji Vladimir Đukanović.

Takva je svetina SNS-a, a Đukanović bi da stvara svoje mračne junake. Vojislav Šešelj se već osećao prozvanim po tom pitanju.- Ja sam se pre neki dan četiri puta probio kroz tu blokadu. Eno mi na autu ožiljaka, neka luda baba me kišobranom udarila po karoseriji. Došlo mi je u jednom trenutku da zaustavim auto, da izađem napolje da joj polomim veštačku vilicu. Ja sam znao 90-ih godina kada me rulja negde opkoli da i pištolj potegnem i da pucam u vazduh. Meni ako se to opet desi, ja ću se braniti, ja ću se boriti - poručuje Vojislav Šešelj sa druge prorežimske televizije.

To je smisao postojanja SNS-a, u poduhvatu ostajanja na vlasti svi su drugi ciljevi bez smisla. I da podsetimo na obećanje Aleksandra Vučića da na studente neće vodenim topovima.