SNS i tabloidi započeli akciju: POTERA ZA "ANTISRBIMA"

U modernim državama patriotizam je plaćanje poreza, jednakost, solidarnost, poštovanje Ustava i jedan odnos prema državi kao opštem dobru. Što se tiče političkih elita, to je rad u opštem javnom interesu, a ne rad u privatnom interesu - shvatanje politike kao javnog dobra, a ne shvatanje politike kao način da se neko besprizorno obogati, a sve sa jeftinim i često ispraznim floskulama o ljubavi prema državi.Zamena za pojam patriotizma bi mogla biti odgovornost. To je ono što nedostaje elitama koje su patriotizam unovčile, na njemu zasele, naoružale se imanjem svih zemaljskih dobara, a nemanjem nikakvog osećaja za biće do sebe. Ali, šta građani imaju od zastava koje se viore, prijema stranih državnika, crvenih tepiha i čaša sa šampanjcem? Podignute zgradurine ne postaju vlasništvo svih građana, nego izabrane manjine. Srpstvo i patriotizam po shvatanju vernika SNS-a imaju prednost nad naukom, književnošću, ali ne i sportom. Zna se šta moraš, a izaberi šta želiš. Platforma nasilja je bespravno sazidana u vrhu vladajuće stranke i to je filozofija poželjnog ponašanja rulje u društvu kojem ta ista rulja i rukovodi.Ništa od toga nije slučajno, mada su se taktičke varijante donekle promenile i spremne su za unutrašnju upotrebu, a pre toga za širenje straha prema svima koji pomišljaju na otpor. Ključno je međutim pitanje, ko je među Srbima zaista kukolj, a ko su prave patriote? Osim članova SNS-a niko ne vidi demokratiju u Srbiji i samo oni odlučuju ko su "pravi" SRBI. Može li nešto što je ozbiljno mutiralo u tešku paranoju da se vrati u nešto nalik na normalu? Nažalost, baš u sadašnjem trenutku popis stvari o kojima se ne sme govoriti i reči koje se ne smeju izgovarati, produžava se iz minuta u minut. Pitanje je kako se može pregovarati sa ovom mašinom za lov na neistomišljenike, koja ima mnogo glava, mnogo nogu, sokolove oči, koja je stalno budna, uvek spremna? "Domaći izdajnik“ i "strani plaćenik“ polako postaju demode u rečniku i targetiranju političkih protivnika od strane naprednjaka. "Antisrbin" ili  po nahođenju "ustaša" je zvučnije. Vaspitanje je samo jedna lepa privatna vrlina - ako je stvarno, ili poza - ako nije stvarno. To je sve. Sa tim stvarno u politici ne možeš da uradiš ništa. To je nešto što bi trebalo da se podrazumeva, ali od toga nikakve konkretne koristi. Zato su novoradikalci to izbacili kao merilo vrednosti. Ova vlast represiju obnavlja na nekulturan i prostački način. Ipak, činjenica je da "antisrbi" ne stoje iza pucnjave u Banjskoj, pada nadstrešnice u Novom Sadu...

Sada, 12 godina kasnije budućnost u Srbiji izgleda kao neka neumesna šala. Nismo li već previše godina uzalud potrošili?