DANI BEZDUŠNOSTI Da li Vučić ponižava narod?

Gledali smo još jednu monodramu, možda najmučniju do sada. Kao veliki majstor besramne manipulacije Vučić je načinio i do sada nezabeležen marketinški potez, toliko bizaran da se s pravom moramo upitati kakvim li je ljudima bio namenjen, kod kakvih ljudi je trebalo da izazove pozitivnu reakciju. Očigledno, posle pogaženih obećanja, isto čeka i narod. Gaženje.- Bilo je u Loznici, na nekoj "fabiji", neko mu je skočio na haubu, jer je čovek hteo da prođe, pa kaže da uhapsimo čoveka koji je vozio automobil. Kako, bre, da uhapsite čoveka koji nije kršio zakon? Išao čovek svojim putem. Jeste li vi pri svesti, umijte se hladom vodom, protrljajte oči, izbacite krmelje. Ti si stao nekom na put, rekao mu - ne dam ti da prođeš, čovek prođe, a vi mu skačete po automobilu - kazao je Vučić.

U kojoj to zemlji ima, upitao je.

- Jeste li vi čisti? Ali to vam je tako, živite u zemlji gde svako misli da je zakon u njegovim rukama - izjavio je predsednik Srbije.Ovaj incident desio se ne u Loznici, kako kaže Vučić, već u Požarevcu. Građani i opozicije su u petak, 29. novembra mirnom šetnjom u Požarevcu, preko pešačkog prelaza u Tabačkoj čaršiji, blokirali saobraćaj u znak pridruživanja akciji "Zastani, Srbijo". Okupljanje je, međutim, obeležio incident kada je jedan vozač probio blokadu i pritom na haubi poneo jednog od učesnika skupa. A takvo ponašanje u saobraćaju jeste zabranjeno. Naime, Zakon o bezbednosti saobraćaja kaže, između ostalog, da je nasilnička vožnja "postupanje vozača koje je u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraćaja, odnosno, prilikom koje vozač ne pokazuje obzir prema bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju".Da li je zaista moguće da tako nešto izgovori predsednik jedne države? U Srbiji je to retoričko pitanje, i da je pod režimom čije su najblistavije vedete oni koji imaju epski manjak znanja i obesni višak samopouzdanja sve moguće, samo ako je u službi očuvanja vlasti. U tom smislu, Vučićeva izjava se ne može posmatrati kao pretnja praznom puškom, ili delom njegove huškačke retorike. Ona je, u najmanju ruku, opis onoga što se već dogodilo, a što je rezultat i njegovog javnog delovanja. "Ološ", "bitange prve klase", "neradnici", "bednici", samo su delovi zapisa iz dnevnika uvreda Aleksandra Vučića. Uvreda, koju je on obogatio, nakitio i rasprostro tamo gde misli da treba, samo je nastrana epika, nastala iz onoga što on u biti jeste. Gadno se varaju svi koji misle da sa Vučićem čuvamo pristojnu Srbiju.  On tu svoju verbalnu infekciju seje nesmetano, svuda i uvek, agresivno i neumorno. Vučićeve uvrede su postale nadripolitički novogovor, nepodnošljivo dosadne, prazne i leksički na smrt zagađene tirade. Time se dive samo njegova služinčad. I oni te uvrede citiraju i tako nastaje težak defekt u funkcionisanju tog grupnog vrednosnog uma. Ako veruju da ništa ne treba menjati, onda je njihova pozicija određena slepom sebičnošću - ako misle da druga mogućnost ne postoji, onda je to priglupa teorija diktature. Predsednik nije stigao da nam kaže šta je sa "hakovanim" podacima EPS, kada će prestati da rastu cene u prodavnicama, seća li se priče o izbornoj krađi, gde su dva minuta sa naplatne rampe u Doljevcu, kada će napraviti memorijalni centar u OŠ "Vladislav Ribnikar", pohapsiti narko scenu u Novom Sadu...Zašto je Vučić predsednik samo onom delu ljudi u Srbiji koji ga glasaju uz prisilu i ucene, i dokle će da omalovažava, ponižava, potcenjuje i vređa političke neistomišljenike, naravno, nikad neće dati odgovor.