Bojković o Gonciću: Tužno je kad su umetnici lojalni vlasti, a ne svom esnafu

Jedna od naših najznačajnijih filmskih i pozorišnih glumica, u dugom nizu decenija prvakinja Atelje 212, ovako komentariše gest glumca i upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu i njegove supruge, dramaturškinje i od septembra ove godine upravnice Ateljea 212, koji zbog neslaganja sa čitanjem ovih saopštenja u pozorištima, na sopstvenu inicijativu, od 27. novembra više nisu članovi UDUS kojem su pripadali decenijama.

- Za mene je to, zapravo, jako tužno, jer su Svetislav i Gordana Goncić time pokazali svoju lojalnost vlasti, a ne svom esnafu, svojim kolegama i svojoj profesiji. Ne verujem da su to baš morali da urade. Ali, odrasli su ljudi, to je njihova odluka, i kad jednoga dana prođu ti njihovi mandati ne znam kome će da se vrate, kom esnafu.

Na pitanje da li ona pamti da je tokom svih ovih turbulentnih trideset i više godina, ali i ranije, u jednopartijskom režimu, neko od dramskih umetnika napustio svoj esnaf iz političkih razloga, Bojković kaže da ona to ne pamti.

- Koliko znam, to se nikada do sada nije desilo, a toliko dugo sam već tu. Ali, ceo taj događaj nije tužan za naše Udruženje, ono postoji, pa postoji, i postojaće. Verujem da se kulturna javnost seća da su se saopštenja dramskih umetnika čitala na svim scenama 1996/97, kada smo apelovali protiv hapšenja i prebijanja građana tokom uličnih demonstracija protiv izborne krađe Miloševićevog režima.

- Nismo ni tada svi bili istog političkog stava, kao što nismo ni danas. Među članovima UDUS bilo je i onih koji su bili pristalice Miloševića, ili Demokrata, Srpskog pokreta obnove, Građanskog saveza i ne znam još koje opcije, bilo je čak i nekih, sačuvaj me bože, koji su simpatisali radikale - objašnjava Bojković.

- Ipak, tada nikome nije palo napamet da napusti svoj esnaf u znak protesta protiv čitanja saopštenja u pozorištima, a to je isto bilo jedno "čupavo" i represivno vreme, kao što je i danas. Svi smo kao njegovi članovi i kao umetnici stali protiv prebijanja ljudi na našim ulicama. Zato što je to moralni i ljudski čin, zato što nam Ustav garantuje da slobodno izražavamo svoje mišljenje, i zato što umetnik, ako je pravi, mora uvek da bude na strani istine, pravde, ljudskosti, svog naroda.

Iz svega što se sada dešava, pogotovu iz napada, maltretiranja, pretnji i vređanja svih neistomišljenika, među kojima su i vrhunski umetnici iz raznih oblasti, očigledno je da je ova vlast i represivnija od Miloševićeve, i da apslutno ne pokazuje ni minimum elementarnog poštovanja prema umetncima koji su dali i daju doprinos kulturi naše zemlje. Zato valjda i traži apsolutnu lojalnost i pokornost svojih kadrova u svim ustanovama i institucijama - ističe Svetlana Bojković.

Prema rečima reditelja Nebojše Bradića, nekadašnjeg upravnika Ateljea 212 (sezona 1996/97), i NP u Beogradu (1997/1999), njemu je žao što se ovo dešava.

- Voleo bih da svojim odgovorom mogu da zaustavim dalju destruktivnu polarizaciju. Čini mi se da više uopšte nije važno ko je u pravu, kada se svi osećamo loše jer smo okrenuti jedni protiv drugih stigli na ivicu ambisa. Pozorišta nisu stadioni, a ljudi koji rade u kulturi ne bi trebalo da se osećaju kao navijači. Koliko saosećamo sa žrtvama ove užasne tragedije, trebalo bi da saosećamo i jedni sa drugima, da razumemo jedni druge i da ne dozvolimo da nas različitost u mišljenju, stavovima i funkciji ovako cepa. Ovo važi za obe strane, kako za SUDUS, tako i za svakog pojedinca u njemu. Pokušavam da budem u koži onog drugog, pa hajde da to pokušamo svi pre nego što za povratak iz ambisa bude prekasno - kaže Bradić.

Podsećanja radi, u svojim saopštenjima UDUS je istakao da ne zastupa nijednu političku opciju, i da unapred odbacuje svaku potencijalnu političku zloupotrebu od strane bilo koga, jer je reč o apelu da ne dopustimo da takav stepen neodgovornosti i nemorala ugrozi još neke živote kako se to dogodilo na Železničkoj stanici u Novom Sadu, ali je Goncić taj apel na sceni nazvao sramnim.

- Čitanje saopštenja za javnost na sceni Narodnog pozorišta sprovedeno je bez dozvole Uprave, te predstavlja očigledno kršenje pravnog okvira radnog procesa. Sramota je da se to radi u nacionalnoj kući, jer se na taj način ova kulturna institucija instrumentalizuje, uvodi u politizaciju i postaje platforma za promociju partikularnih političkih stavova što nije ni cilj ni zadatak ove pozorišne kuće - izjavio je Goncić.

Na saopštenja UDUS ovih dana reagovala je i Sekretarka za kulturu Grada Beograda Nataša Mihailović - Vacić, koja je izjavila da kulturne ustanove nisu i ne bi smele biti platforme za političku agitaciju..

- Pozorište, kao jedno od ključnih utočišta kulture i umetničkog stvaralaštva, uvek je imalo misiju da oplemenjuje, osvetljava složene društvene fenomene i pruža prostor za introspekciju, dijalog i razmenu ideja. Međutim, pozorište nikada ne bi trebalo da postane poligon za političke poruke, bez obzira na njihovu prirodu, jer se time ugrožava integritet ustanove, njen osnovni cilj i uloga u društvu - istakla je Vacić.

Naravno, bezbroj je primera kada vlast ne samo da transparetno pokazuje da umetnici koji su uz nju i učestvuju u njenim marketinškim kampanjama ne zloupotrebljavaju "kulturne resurse", nego ih čekaju i nagrade u profesiji i u funkcijama. I sva je prilika, kako nam svakodnevno pokazuju događaji, da su za umetnike, kulturu i sve ostale oblasti stigla nova "vunena vremena".

Vremena u kojima će svako ko nije lojalan vlasti, pa i kad se batinaju i hapse građani, studenti, umetnici i aktivisti po beogradskim i novosadskim ulicama, u svakoj prilici biti eliminisan, diskreditovan, zabranjen i nepoželjan, bez obzira na svoj dar, znanje i stručnost. O batinašima i kapuljašima koji ovih dana haraju svim punktovima na kojima se održavaju protesti, i o pretnjama i nasrtajima na novnare nezavisnih medija, da i ne govorimo.