Ako se ostvari Vučićevo obećanje, za tri godine bićemo tamo gde je danas Bugarska

Srbija je 2023. godinu završila sa BDP-om po glavi stanovnika od 11.360 dolara i predsednik je rekao da je po ovom pokazatelju Srbija lider u regionu.

Međutim, ukoliko se pogledaju podaci Svetske banke, najveći BDP po glavi stanovnika u regionu zapravo ima Crna Gora i on iznosi 12.016 dolara.

Manji BDP po glavi stanovnika u Evropi od Srbije ima ratom zahvaćena Ukrajina, zatim Moldavija, Belorusija, Severna Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina.

BDP po glavi stanovnika jedan je od pokazatelja životnog standarda građana i ukoliko se pogleda ova rang lista može se zaključiti da je Srbija i dalje jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi.

Viši BDP po glavi stanovnika ima Bugarska i u 2023. godini iznosio je 15.797 dolara, BDP po glavi stanovnika Rumunije iznosio je prošle godine 18.419 dolara, u Hrvatskoj 21.459 dolara, a u Sloveniji čak 32.163 dolara.

Za tri godine, ukoliko bude ostvarila BDP po glavi stanovnika od 15.250 evra (oko 16.000 dolara), Srbija se neće približiti zemljama Centralne i Istočne Evrope: Mađarskoj, Češkoj, Poljskoj, jer one već sada imaju BDP po glavi stanovnika veći od 20.000 dolara. Češka čak ima veći od 30.000 dolara.

Ukoliko se pogleda u kojim zemljama je BDP po glavi stanovnika rastao najbrže, Srbija ni tu nije lider u regionu.

Prema podacima Svetske banke, BDP po glavi stanovnika u regionu najbrže je rastao u Hrvatskoj, zatim u Rumuniji, Bugarskoj, Crnoj Gori pa u Srbiji.

"Uz trenutni privredni rast, moguće je ostvariti 15.250 evra do 2027. godine"

Sagovornici Danasa kažu da je BDP po glavi stanovnika od 15.250 evra moguće ostvariti do 2027. godine ukoliko se u obzir uzme trenutni privredni rast, najavljeni rast plata u javnom sektoru, rast minimalca, najavljenih građanskih aktivnosti, ali i politike fiksnog deviznog kursa koji "ulepšava stvarnost".

Ekonomista Ljubodrag Savić kaže da ostvarivanje ovog plana neće zavisiti samo od Srbije, već i od spoljnih faktora, jer, kako navodi, živimo u vremenu gde ništa nije sigurno i teško je proceniti da li je nešto realno ostvarivo.

- Ali imajući u vidu trenutnu stopu privrednog rasta Srbije, koja je među najvišom u Evropi, onaj koji je to projektovao imao je u vidu da će se ta dinamika rasta BDP-a nastaviti i do te naznačene godine, pa je na osnovu toga doneta ova procena - rekao je Savić.

Osim BDP-a, druga faktor koji će pogodovati većem BDP-u po glavi stanovnika, a to je da Srbija ima fiksni devizni kurs.

- Mi praktično BDP po stanovniku, kao i ukupni, već imamo veći nego što je realno. Šta to znači? Zamislite, pre 10 godina zamenite 100 evra i dobijete 11.700 dinara i kupite šećera za 100 kilograma. Sada zamentite 100 evra i opet dobijete 11.700 dinara, a ne možete da kupite 100 kilograma šećera nego 50 kilograma. To je kvaka koja postoji kada je fiksni kurs u pitanju. On ulepšava stvarnost - rekao je Savić za Danas.

Ukazuje da Srbija nije jedina zemlja koja ima fiksni devizni kurs, već da ga mnoge zemlje u svetu koriste.

Savić objašnjava da on ima svojih i dobrih i loših strana, te da sve zemlje imaju svoje razloge zašto ga koriste. Ističe da je namera Srbije kod fisksnog deviznog kursa da privuče strane investicije što se, kako kaže, pokazalo kao dobra odluka.

Na pitanje Danasa da li je BDP po glavi stanovnika realni pokazatelj životnog standarda ukoliko broj stanovnika opada, a popis iz 2022. godine pokazao je da je Srbija izgubila skoro pola miliona ljudi od 2011. godine, Savić kaže da "to nema veze jedno s drugim i da manji broj stanovnika znači i manji broj ljudi koji privređuje".

- Ne bih pridavao značaj tome, jer, na primer, ukoliko 50.000 ljudi napusti zemlju, za toliko je smanjen njihov doprinos BDP-u. O čemu se ovde radi? Ovde se radi da bi veći broj ljudi stvarao i veći BDP, a manji broj stvara manji BDP - dodaje.

Dodao je da je Srbija ostala bez ljudi ne samo zbog napuštanja zemlje u potrazi za boljim životom, već i zbog pada nataliteta, dodajući da je to problem sa kojim se bori cela Evropa.

Ekonomista Saša Đogović takođe smatra da je BDP po glavi stanovnika od „15.250 evra“ moguće ostvariti uz precenjen devizni kurs dinara, najavljeni pad inflacije koja bi se kretala od 3,5 do četiri odsto i uz visoku stopu privrednog rasta koja bi sledeće godine, kako se predviđa, mogla iznositi 4,5 odsto.

Đogović pak smatra da zbog stalnog odliva stanovnika, koji utiče na rast BDP po glavi stanovniku, ovo nije najmerodavniji pokazatelj životnog standarda građana.

- Za procenu da li dolazi do podizanja životnog standarda stanovništva treba uzeti i druge pokazatelje. Neki od njih su pokrivenost sa potrošačkom korpom, dinamika maloprodajnog prometa, domaća turistička tražnja, stopa siromaštva - naveo je Đogović.

Ističe da je trenutno stanje takvo da postoji pomak u kupovnoj moći stanovništva i da je on veći nego što je bio prethodne godine ili ranijih godina, a zbog veće privredne dimanike, rasta plata u javnom i privatnom sektoru.

Đogović smatra da će se sledeće godine kupovna moć još više povećati zbog najavljenog rasta plata i penzija, minimalne cene rada i pada inflacije.

Ocenjuje da će rastu BDP-a po glavi stanovnika doprineti i ubrzanje privrednog rasta koji će i dalje da se temelji na najavljenim građevinskim aktivnostima među kojima su izgradnja novih puteva, Ekspoa, železnica, preradi otpada.

Svi ti najavljeni projekti, kaže Đogović, poguraće prodaju građevinskog materijala i materijala iz ostalih industrija, očekuje se i dolazak većeg broja turista, a sve to ide u prilog rastu privrede i BDP-a po glavi stanovnika.

- Ali se postavlja pitanje šta će biti posle 2028. godine, kako će taj prostor oko Ekspoa stvoriti novu vrednost i koji će biti dalji faktori rasta od 2028. godine - rekao je Đogović.

To bi, kako kaže, mogao da bude rudnik litijuma kroz izgradnju fabrike za proizvodnju baterija i električnih automobila, ali ukoliko taj projekat prođe sve ekološke procedure.