ALEKSANDAR VUČIĆ: "Neću da BEŽIM iz Srbije"

U Srbiji vlada pozorište, ispisani scenario za odvlačenje pažnje i kako da se odlepimo od realnosti. Tu su i ogromna lažna obećanja, čija realizacija se pomera iz godine u godinu. Predsednik Srbije je proglasio da smo ušli u zlatno doba i da nam nikada nije bilo bolje i veće plate i penzije. "Imamo mesa, pasulja, šečera", tvrdi on. Ovde se čini da se predsednik zapetljava, ali to nije tačno, budući da u Srbiji nema zapetljavanja, kao ni laži režimskih funkcionera i medija. U sve se većinski veruje, ili se apsolutno zaboravlja. Troše se pare kako režim hoće, korupcija je ogromna, institucije više ne postoje.- Na zapadu će reći da Putin igra igre, ja ću reći da ga malo ko poznaje kao ja. Niti se hvalim time, niti se kritikujem, ali onaj ko to misli taj Putina nije video u životu. To je kao kad meni kažu "Vučić se sprema da beži iz zemlje", taj mora da je budala. Ja sve dajem za Srbiju. Tako i za njega kažu "tja preti praznom puškom" - navodi Vučić.To je neka kombinacija ironično-ciničnog miropomazanija. On ima neku vrstu samilosti prema narodu, a sve je to izraženo onako dosta ironično i cinično, otprilike - svi vi mali možete da se nosite negde, ali ja vas i dalje volim i cenim što ste mali, ali nemojte mi se mnogo mešati u moj posao. Danas je laž javna potreba i svi smo mi to na neki način prihvatili. Mala ili velika, bilo kakva laž je potrebna i neophodna da bi SNS preživeo. I onda u takvom sistemu vi možete da zastrašujete ljude svim i svačim, vi možete da lupetate šta god hoćete. Ne postoji mogućnost ispravke laži koja se pušta svakodnevno, tu već imate odjek laži koji pokriva sve.Istina je ustvari da se ONI negde podsvesno spremaju da odu, odnosno shvataju da je taj ukupni rejting njihove vlasti vrlo nizak. Postoji jedna scena iz filma Vernera Hercoga, rimejka Nosferatua, kada glavni junaci prolaze trgom nekog grada i tamo je velika gozba, svi igraju, pevaju, hrana je na stolovima, međutim, tu ima na hiljade pacova. Glavni junak pita - šta je to, kažu - kuga je, svi smo zaraženi, uskoro ćemo umreti, pa hajde da se proveselimo još jednom. Sve se čini da Srbija sa ovom vlašću ima upravo tu scenu: hajde da kupimo još malo vremena, još malo vlasti. Dokle god je Srbija van Evropske unije, Brisel je u mogućnosti da se distancira od Vučićevih ideja. Za razliku od neliberalne demokratije Viktora Orbana u Mađarskoj, meka autokratija u Srbiji ne kvari evropski imidž. Vučić može biti loš predstavnik za jedan evropski projekat, ali je pouzdan pomagač, koji omogućava Briselu da se približi svojim geostrateškim ciljevima na Balkanu. Rio Tinto je ta priča. Tolerancija EU prema Vučiću možda je politički pragmatična i predstavlja jednostavan način održavanja stabilnosti na Balkanu, ali je istovremeno i duboko cinična.

Sad čekamo da dođe to što je neminovno, ali se ne vidi da ovde bilo ko sprema narod na to što je neminovno.