Sukob između Srpske napredne stranke (SNS), odnosno Aleksandra Vučića i Socijalističke partije Srbije (SPS), stigao je do direktne prozivke predsednika SPS-a Ivice Dačića od strane poslanika naprednjaka Nebojše Bakareca. Ovaj prvi nikako da oprosti drugom što je povukao koalicioni sporazum prema kojem bi Vučić trebalo da postane gradonačelnik Beograda, sada već davne, 2008. godine i to je uvek ista matrica na osnovu koje njih dvojica bilduju svoje birače, a zajedno vladaju Srbijom već više od decenije. A, sve je, u stvari, najobičnija politička ujudrma koja i jednom i drugom učvršćuje biračko telo.
"Rusofilske elemente" srpskih vlada uvek daje SPS, pa bi njen eventualni izostanak iz sadašnje politike ozbiljno narušio ruska očekivanja. A to bi moglo negativno da se odrazi i na diplomatske odnose Srbije s Rusijom, koja je veoma zainteresovana da u Vladi Srbije budu ljudi koji su za bliske odnose sa Moskvom. U tom kontekstu još uoči formiranja prethodne koalicije, posle izbora 2016. godine, predsednik Rusije Vladimir Putin javno je poručio Aleksandru Vučiću da očekuje da će u toj Vladi biti ljudi koji vode računa o dobrim odnosima s Moskvom. Pre četiri godine Dačić je izjavio nešto što se i sada pokazuje kao metod rada:
- Ja da radim protiv Vučića neću. Ako partija bude većinski htela to da radi, ja u tome neću učestvovati, a ako je cilj da ojačamo Srbiju, pa i Vučića, onda treba da ojačate Dačića - kazao je svojevremeno lider socijalista.I varničenja u odnosima između stranačkih funkcionera po pitanju SNS-a i SPS-a nisu novost. Nije Bakarec prvi akter. Najupečatljivije je to bilo na primeru Zorane Mihajlović, bivše ministarske energetike i rudarstva, i Dušana Bajatovića, direktora državnog preduzeća "Srbijagas". Mihajlović je godinama kritikovala rad Bajatovića i bezuspešno pokušavala da ga smeni. Bivša ministarka je jednom prilikom "udaljila" Bajatovića sa sastanka u Vladi na kome su bili direktori javnih preduzeća. U saopštenju ministarkinog kabineta je bilo navedeno da je "udaljen zbog nepoštovanja institucije Vlade Srbije". Do trzavica između naprednjaka i socijalista je došlo i u julu 2014. godine. Tada je funkcioner SPS-a Branko Ružić rekao da mu nisu do kraja jasni Vučićevi razlozi za smenu većine načelnika policijskih uprava, te da ne deli premijerovo mišljenje da protiv njega kuju zaveru. U to vreme premijer Srbije bio je Aleksandar Vučić.Vučić se uvek opredeljuje za Dačića, što znači da prihvata politiku rehabilitacije režima Slobodana Miloševića. Očigledno je da sadašnja situacija odgovara Vučiću, jer nema pokazatelja da on želi stvarno da ućutka Dačića. Srbija u ovom trenutku ima na vlasti samo jednu osobu, a svi ostali su u službi te osobe. Politika te osobe je daleko od toga da je miroljubiva, ona neće da zatvori priču iz prošlosti. Ona, naprotiv, insistira na toj priči i predstavlja jasan kontinuitet sa tom pričom. Šta god da je Dačićev trenutni cilj, da li on to radi na mig Rusije, da li ima neku sopstvenu agendu ili sprovodi ono što mu Vučić kaže, to nije toliko važno. To je dogovorena politika u kojoj svako ima svoju ulogu.Naravno, možemo se pitati šta je Dačićevo pravo lice. Da li je njegovo pravo lice ono iz devedesetih, ili ovo sadašnje? U suštini, treba ga posmatrati kao politički praznu figuru, koja poprima sadržaj svoje okoline. Njemu je samo važno da bude blizu vlasti, šta god da je politika onih koji su na vlasti.
Što se nacionalističke farse tiče, treba reći da se ona otprilike tu i završava za obe strane.
Komentari 19
ostavi komentar