Naprednjaci NUDE ŽRTVU: Momiroviću, pojedi sendvič i IDI

Tomislava Momirovića nema u javnosti od trenutka kada se dogodila nesreća u Novom Sadu. Poslednje izjave Momirovića u medijima bile su o reklamiranju kladionica, date krajem oktobra. I poslednja vest objavljena na sajtu Ministarstva trgovine je iz dana tragedije, ali je u pitanju obaveštenje o ceni goriva. Takođe, Momirović, koji je bio aktivan na Instagramu, "ispario" je sa ove društvene mreže. Tomina jeftina jaja, kao i dosadašnje skretničarske teme, jesu važna sama po sebi. Odluku o tome doneće Aleksandar Vučić lično na osnovu procena koga bi mogao uz najmanje posledice da se odrekne. A Momirović je uvek bio tu negde, redovno stizao tamo gde je potreban, ali mnogo češće gde je suvišan. Tačnije, uvek je bio na mestu raspadanja ove vlasti, pouzdan kao večnost. I sad će raditi što mu se naredi. Učiniće zadovoljstvo šefu da seiri. Šta ga košta? "Momiroviću, dođi ovamo!" To je već lozinka dvorske zabave i sve će se okončati tužno. "Pojedi taj senvič i odlazi". Elem, kao da je još u februaru ove godine naslutio kakve ga muke očekuju:- Ja se nisam školovao za političara. Ja sasvim sigurno neću sutra biti poslanik ili predsednik opštine. U nekom momentu vratiću se mom privatnom poslu kojim sam se bavio uspešno 15 godina. Možda mi je u stvari dosta već svega, možda sutra neću biti ministar - rekao je Momirović.

Suptilni novoradikalski humor nije nešto u šta mi smrtnici smemo da se mešamo. Sigurno je mnogo smešno u njihovim glavama. Znači, imamo tu situaciju da je sudbina Momirovića zakovana. Ako je to najbolje, znamo i za gore, s time može da se živi. SNS je kao neka hronična bolest od koje se ne umire, pa kao živećeš nekako. Čudnovat je jezik koji se neguje kao velika vrlina u svesti političara. Dostići plafon političkog nonsensa, u Srbiji je, kao što znate, veoma teško. Redovna i vanredna obraćanja javnosti, saopštenja, intervjui i debate, postovi na društvenim mrežama, skupštinski prenosi, građani su sa svih strana bombardovani izjavama i obećanjima političara. To je neka vrsta odnosa između demokratije kao ideje primitivnog kriminalnog autoritarizma, pretencioznog huliganstva, pomračenog uma i razornog bezumlja. Tačnije, glupost i nepismenost.Talenat da izgovori ono što se izgovoriti ne može i ne sme, potvrdio je više puta i Tomislav Momirović. Ta vrsta zla da bi se ispoljila slobodno, mora da ima kontekst, a kontekst stvara politika. A moglo bi se govoriti o tome da li smo svi mi na neki način pomogli u tome, a sigurno je da jesmo. Jer da ovi nisu uradili to što su uradili, Tomislav Momirović bi danas bio sveden na onu meru na koju je realno uvek i trebalo da bude sveden, a to je mera čoveka koji ima sve moguće razloge da bude presrećan samom činjenicom da je na slobodi.