Naprednjački pojam ODGOVORNOSTI I MORALA: Postupi po naređenju Vučića

U demokratiji je ne samo lična politička odgovornost normalna, već je sasvim na mestu da vlada promeni politiku ukoliko vidi da je neuspešna i ukoliko ceni da je više ne podržavaju građani ili da je neće podržati na izborima. Zašto je za SNS tako strašno biti moralno jasan i opredeljen?Nakon masovnih ubistava u Srbiji, koji su izazvali talase protesta, čuli su se neprestano pozivi na odgovornost. Tražila se ostavka konkretnih odgovornih političara, ukidanje medija koji promovišu nasilje, nemoral i agresiju, a imaju podršku države preko nacionalnih frekvencija, te smena Saveta REM-a (Regulatorno telo za elektronske medije). Da su neki od njih sačuvali zrno ljudskosti, videli smo na primeru ostavke ministra prosvete ili osobe koja mu je tu ostavku napisala. Pročitate to pisanije i pomislite, vidi, ljudsko biće. Samo što je šef države požurio tada da naglasi da ta ostavka neće ništa promeniti.U obraćanju naciji predsednika Aleksandra Vučića, koje je usledilo 4. maja, nakon masovnog ubistva, odgovornost nije pomenuta ni kao retorička figura. Umesto toga, predsednik je dao kvalifikaciju čina kao terorističkog i pominjao je stidljivo teoriju zavere:

- Da sam pobornik teorija zavere svašta bih imao da kažem, ali pošto nisam samo ću saopštiti mere i činjenice i stvari koje ćemo uraditi.

Zato porazno zvuči podatak da u Srbiji, savršeno uređenoj državi po predsedniku Aleksandru Vučiću, nije bilo podnošenja ostavki iz moralnih razloga. A, bilo je razloga. To što su neki smenjeni, odluka je samog predsednika. Tu o moralu prozvanih pojedinaca nema ni govora.Ostavka je prvenstveno moralni čin, ili bi to trebalo da bude. "Ja samo radim svoj posao" - tom rečenicom neki žele da ukažu na postojanje distance koju imaju naspram krivičnih ili nemoralnih pojava u kojima učestvuju na svom radnom mestu. Oni smatraju da imaju obavezu da rade to što rade i nisu oni odgovorni zbog činjenja zla, nemaju oni veze sa time, kriv je neko dugi. Da bi pokazali moralnu ispravnost, oni se čak i trude da što bolje odrade to što rade. Na taj način, navodno, pokazuju poštovanje prema sistemu i njegovoj hijerarhiji. Tako kažu. To što čine zlo i državi i narodu, za to nisu krivi.Još jedan razlog za izbegavanje odgovornosti u siromašnim državama, kakva je i naša, leži u tome što je državna služba najunosniji i najsigurniji izvor prihoda. U zemljama u razvoju, funkcioner često nema ni pravu profesiju, pa je za njega napuštanje položaja vrlo težak udarac. Nikoga ne treba ubeđivati da je korupcija u Srbiji zabrinjavajuća pojava, ali i dobar pokazatelj rastakanja morala. Ovladavši institucijama i pomerajući ih na daleke margine društvene stvarnosti, vlast u zemlji je postala neograničena i došla u situaciju da bukvalno čini šta hoće.

Odgovornost više nije osobina koja se zahteva kao kvalifikacija ljudi. Zato je danas komplikovano razumeti nepisano pravilo, da se ne sme popustiti pred pretnjom, ponudom, potkupljivanjem, koristoljubljem, ulagivanjem, ucenjivanjem.Za SNS odgovornost postoji eventualno samo kao retorička figura. Ono što se dešava "iza kulisa“ svakako nije otkriveno za analizu političkog diskursa. Ipak, protesti koji se nastavljaju ovih dana šalju jasnu poruku: Ovo neće proći bez polaganja odgovornosti.