PRINCIP JE ISTI Vlast po identičnom modelu smenjuje NEPODOBNE - sudija Lukić je poslednja žrtva

Progon sudija koji su želeli da poštuju zakone ove države počeo je ubrzo nakon što je Srpska napredna stranka preuzela sve poluge vlasti. Prvi u sudu se "na tapetu" se našao Vladimir Vučinić, koji je kao i Lukić bio rukovodilac Posebnog odeljenja za organizovani kriminal. Vučiniću je zamereno što je vratio pasoš Miroslavu Miškoviću, predsedniku "Delta holdinga" i tih prvih godina vladavine SNS-a "narodnom neprijatelju broj jedan", na čijem su hapšenju ubirali političke glasove. Viši sud u Beogradu posle degradacije Vučinića, pokušao tada da se "opere" rečima da nije smenjen, već mu je istekao mandat. Vučinić je ubrzo, samovoljno, otišao sa sudijske funkcije i prešao u advokate.

Sasvim je izvesno da je, kao i u slučaju Vladimira Vučinića, koga je po nalogu vlasti degradirao tadašnji predsednik beogradskog Višeg suda Aleksandar Stepanović, i sadašnji prvi čovek najvećeg suda u zemlji Dušan Milenković postupio isto i sa sudijom Milimirom Lukićem, na koga se u Skaj prepisci žalio narko-bos Darko Šarić. Šarić se, prema navodima optužnice, iz pritvoru Specijalnog suda preko Skaj aplikacije dopisivao sa bratom Duškom i dogovarao kako bi mogli da utiču na ishod presude za krijumčarenje skoro pet tona kokaina. U komunikaciji je otkriveno da je Duško bio na sastanku u BIA sa visokim funkcionerom Markom Parezanovićem, koga u Skaj aplikaciji zovu "Marko", "Markus" i "Markos", kao i sudijom Duškom Milenkovićem, predsednikom Apelacionog suda u Beogradu koga braća Šarić nazivaju "Apelacija".

Sudija Lukić je nakon toga u autorskom tekstu u nedeljniku "Radar" napisao da "Tužilaštvo za organizovani kriminal treba da zatraži nastavak Skaj razgovora", jer kako je naveo, "ima snažan osećaj da će se tu negde pojaviti lice koje u razgovorima identifikuju kao velikog šefa, sa kodnim imenom Oskar".

- Tada ćemo videti da li je opozicija neosnovano i lažno teretila predsednika da je on veliki šef Oskar ili će Vučić morati da pred organima države objašnjava zašto protivustavno deluje na rad pravosuđe - pisao je ne tako davno sudija Lukić, koji je inače 2011. godine podneo je ostavku na mesto člana Visokog saveta sudstva, ukazujući na pritiske tadašnje izvršne vlasti na VSS.

Naravno da javnosti nije otkriven nastavak razgovora na Skaju, niti ko je "Oskar". Umesto toga, Lukić je smenjen. I verovatno će po ustaljenom modelu vlasti, biti prebačen na niže radno mesto, degradiran, a sve u cilju da sam napusti sudijsku funkciju, da bi vrhuška sa svojih pleća skinula krivicu.

Javnost treba da vrši kontrolu nad sudom

Sudija Lukić, koji je stekao i diplomu visokih studija na Sorboni, sudio je ubicama Zorana Đinđića, članovima zemunskog klana i Darku Šariću, oslobodio je istog onog Miškovića, kome je Vučinić vratio pasoš i koji sada zbog štete "Delti" zahteva isplatu 1,4 milijardi dinara i 390.000 evra, koje ćemo, nažalost, platiti mi građani Srbije, a ne vlast. Pored toga presudio je i SNS funkcioneru Dragoljubu Simonoviću, osuđenom na zatvorsku kaznu zbog paljenja kuće novinaru Milanu Jovanoviću.

- Ovo veće će raditi po zakonu. Javnost je jedan korektiv. Prisustvo javnosti je potrebno jer vrši kontrolu nad sudom - rekao je sudija Lukić na suđenju Simonoviću.

Godišnji raspored - opravdanje za smene

Prošle godine su smenjene i tužiteljke Bojana Savović i Jasmina Paunović koje su radile na slučaju malverzacija u EPS-u, za koje se sumnja da iznose 7,5 miliona dolara. Za godinu dana nije im dozvoljeno da ispitaju osumnjičene, da bi im na kraju predmet oduzet. Savović je za portal KRIK izjavila i da je dolaskom tužioca Nenada Stefanovića na čelo Višeg javnog tužilaštva pojačana kontrola nad radom tužilaca i smanjena njihova samostalnost.

Više javno tužilaštvo kojim rukovodi Nenad Stefanović nakon toga saopštilo da "zamenica javnog tužioca Bojana Savović nije smenjena, već da je redovnom izmenom godišnjeg rasporeda, po sopstvenoj želji, prebačena iz Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije u Odeljenje za opšti kriminal".

Lukić bio deo veća u slučajevima politički osetljivim po Srbiju

Sudija Lukić je bio i u većima koja su odlučivala o postupcima, politički posebno osetljim za Srbiju. Tako je predsedavao većem Apelacionog suda koje je dva puta poništilo odluku Višeg suda o izručenju beloruskog disidenta Andreja Gnjota domovini. Kada je prvi put vratio slučaj, Lukić je veću Višeg suda "skrenuo pažnju na to da bi pre nego što čoveka pošalju na mučenje možda trebalo da čuju šta ima da kaže", a drugi put da "pre odluke da se osoba izruči treba da postoji bar neki dokaz da je ona učinila krivično delo, a toga u Gnjotovom slučaju nema".