Novi dekan FPN urednik ekologije u časopisu koji izdaje SNS: Pisao o Rio Tintu, Vučiću i protestima

Nakon burnih izbora za novog v. d. dekana FPN-a, u septembru ove godine, konačno su članovi Nastavno-naučnog veća ovog fakulteta, jednoglasno predložili Darka Nadića, koji je uskoro i imenovan na čelnu funkciju.

Za razliku od prethodnog kandidata Slaviše Orlovića, Nadić je bez mrlje profesionalno i privatno, ali je poznat u akademskim krugovima po izjavama o projektu Jadar, iako njegovi stavovi nisu do kraja bili jasni, piše Nova.

Međutim, u tekstovima koje je pisao za časopis Napredak i Fondaciju za srpski narod i državu, njegova razmišljanja o ovom projektu, kopanju litijuma i Rio Tintu, gotovo da određuju stranu koju zauzima u problematici, kojom se cela nacija bavi i koja godinama unazad neizostavno utiče na opštu atmosferu u našem društvu.

U testu "Uzroci i posledice radikalizacije ekoloških pokreta u Srbiji", koji je Nadić pisao direktno za Fondaciju SNS, bavi se upravo radikalizacijom ekoloških pokreta u Srbiji 2021. godine. On analizira faktore koji su ubrzali transformaciju ekoloških pokreta i novih metoda njihovog delovanja, posebno onih koji je izazvao slučaj Rio Tinto.

Takođe, utisak je da u svom radu pokušava da opravda delovanje ove kompanije.

- Slučaj koji može da posluži kao primer kako se preko noći mogu stvoriti radikalni ekološki pokreti, jeste slučaj Rio Tinta, kompanije koja je u Srbiju ušla 2004 godine. Kraj 2020. i početak 2021. i u Srbiji i u Beogradu obeleženi su relativno mirnim građanskim protestima protiv angažovanja Rio Tinta u daljim istraživanjima i eksploataciji rude litijuma. Rio Tinto je kao multinacionalna kompanija puna kontroverzi i u svojim dosadašnjim aktivnostima u svetu, pokazalo se da je možda ekološki neodgovorna i da je u njenim geološkim istraživanjima profit iznad ideje o dobrobiti za životnu sredinu. Međutim, verovatno je da na svetu nema multinacionalne kompanije koja nema neku ekološku mrlju u svojoj karijeri - stoji u Nadićevom tekstu.

On dalje navodi da se Rio Tinto prvi put pojavljuje u Srbiji četiri godine nakon pada Miloševićevog režima, a ubrzo otkrivaju strateški važnu rudu u našoj zemlji, i sve to dešava se „možda ne sasvim slučajno“, pa objašnjava zašto je ta ruda značajna.

- Dolaskom Rio Tinta, možda ne sasvim slučajno, otkrivena je nova ruda jadarit, kombinacija litijuma i bora, koja je kao novi mineral priznata i zavedena 2006. godine. Ova ruda je odmah proglašena za strateški važnu rudu jer je veoma značajna komponenta za proizvodnju litijumskih baterija od kojih zavisi savremena tehnološka civilizacija, a koje opet indirektno predstavljaju ne samo zelenu tehnologiju, već i zelenu energiju. Te baterije se koriste za mobilne telefone, laptopove, električne automobile, bicikle, trotinete i još mnoge druge uređaje od kojih smo već sada zavisni u svakodnevnom životu, a usput doprinose borbi protiv klimatskih promena - piše on.

Iako u jednom delu ističe da su dolasku Rio Tinta najverovatnije prethodili ugovori i dozvole iz redova vlasti, o kojima javnost nije obaveštena, ubrzo je, smatra, došlo do opšte politizacije problema, odnosno opozicionih stranaka, koje su se formirale oko ekoloških pokreta.

- Pojava Rio Tinta, tajnovitost istraživanja, kampanje preko društvenih mreža i internet medija izazvali su polarizaciju političkih snaga. S jedne strane, formirane su opozicione političke stranke, pokreti i struje koje su ujedinili ili podržali lokalni ekološki pokreti, koji se protive Rio Tintu. Čini nam se da samo lokalni ekološki pokreti i aktivisti deluju u ovom slučaju iskreno, dok se, koristeći talas njihovog nezadovoljstva, priključuju opozicione stranke, kojima slučaj Rio Tinta služi da izađu iz marginalizovanog političkog položaja - piše Nadić.

U svom izlaganju, on govori o eko pokretima u Srbiji koji su, kako proizilazi iz njegovog teksta, na granici terorizma.

- Opšta politička klima do koje su protivnici Rio Tinta i npr. pripadnici pokreta Odbranimo reke Stare planine doveli, jeste da je primetna radikalizacija, oličena u elementima ekološkog terorizma. Njihove aktivnosti na rušenju instalacija u okviru kompleksa mini-hidroelektrane ili suprotstavljanja tehnici kompanije Rio Tinto, mogu da deluju simpatično i da imaju podršku šire javnosti. Ipak, njihove aktivnosti su protivzakonite, jer zakon štiti privatnu svojinu, ma kakva i čija ona bila, kao i oblici verbalnih pretnji, koji su manje-više stvar opšte i političke kulture, pa tek onda oblik ekološkog terorizma - navodi Nadić.

U delu gde navodi problematiku Rio Tinta, sukobe sa eko pokretima i opozicijom, ističe da bi predsednik države Aleksandar Vučić, trebalo da bude čak najmanje zainteresovan za ovaj problem, ali zbog napada “koje lično trpi“, primoran je, smatra Nadić, da ponudi rešenje.

- Kao predsednik Srbije, a na osnovu svojih ovlašćenja, Vučić bi možda trebalo da bude najmanje zainteresovana osoba u Srbiji u pogledu razmišljanja o ovakvom ekološkom problemu. Međutim, instrumentalizacijom i politizacijom ovog ekološkog problema, gde su i politizacija, a i sam ekološki problem otišli predaleko, Vučić, trpeći previše lične napade iz opozicionog bloka, nudi dva rešenja. Jedno je mogućnost organizovanja referenduma, odnosno iskorak iz klasične u neposrednu demokratiju. To bi, možda, bio prvi referendum na ovom prostoru koji bi se odnosio na ekološko pitanje - zakljčuje v. d. dekan FPN-a.

Na pitanja Nove o saradnji sa časopisom "Napredak" i Fondacijom, čiji je osnivač SNS, a za koju je direktno pisao Darko Nadić, v.d. dekan i redovni profesor FPN kratko je rekao da "najradije ne bi ništa izjavljivao, ni komentarisao".