KAD SNS SLAVI SVETU PETKU Ništa savest, salama i narod

Izvesno je da u ovom trenutku ne postoji osoba u Srbiji kojoj je jasno da li imamo dovoljno hrane ili nas čeka vreme gladi. Uključujući sam državni vrh. Srpska napredna stranka (SNS) obeležila je u nedelju svoju slavu Svetu Petku, uz poruku da "u svom srcu nosi veru i tradiciju". Narod nije bio pozvan, jer - na slavu se ne zove.

- To nas vodi u našem političkom delovanju u kom smo iskreni - rekla je domaćica slave, ministarka državne uprave i lokalne samouprave Jelena Žarić Kovačević u sedištu stranke u Beogradu.Aleksandar Vučić je ove godine odlučio da slavu čestita na instangramu, kako i sam kaže, malo čudnim, noćnim snimkom sa gradilišta EXPO.

- Zahvalan sam našim neimarima na ogromnom trudu, oni u tri smene pokušavaju da urade ono što smo definisali kao zadatke za budućnost - naveo je u videu.I dok neki rade i u nedelju, na crveno slovo, i treću smenu, neki zagriženi među ekonomski ugroženima i dalje uzdižu "sina Srbije" u nebesa i sa neobjašnjivim podaničkim elanom džedže ispred televizora osluškujući njegove svakodnevne govorancije. Vučić je, činjenica, izgovorio mnoge laži i njegov rečnik je prepun neispunjenih obećanja. U Srbiji sve ima svoju cenu, ma koliko ona u kupovini ljudi bila oborena, tačnije, sa natpisom "na akciji". Biće hrane ko bude imao para da je kupi. Tako je to u redu, jer u krajnjoj liniji savest nije ni desničarska, ni levičarska, već je jednostavno - savest.Stopa subjektivnog siromaštva, odnosno mogućnost domaćinstva da "sastavi kraj s krajem", pokazuje da 13 odsto stanovnika veoma teško to uspeva. Još 28 odsto građana teško sastavlja kraj s krajem. Najveći deo stanovništva, 45,6 odsto, tvrdi da mesec privede kraju "sa izvesnim teškoćama". Prilično lako, lako i veoma lako sastavljalo je kraj s krajem svega 13,4 odsto stanovništva Srbije u 2023.

Topla supa u Davosu, srpska proja, turska baklava, sremska lubenica, krilca kod Ane, pečeni kukuruz kod "makedonskog naroda", jagnjetina spremana osam sati, kamilje meso, humus i tabule kod arapskih prijatelja, slanina iz Viskonsina, punjene lignje od mame, čokoladice sa malinom, pita krompiruša, zeljanica i sirnica, boranija, pinđur, pa burek i jogurt. Mučeni predsednik je sve to morao svojevremeno da proba.Apokaliptične scene građana, koji se tuku u marketima zbog proizvoda koji su na popustu, postaju prepoznatljiv otisak vlasti ovog režima. Nasilje uživo za jeftinije piliće, stajanje u redovima četiri sata za čokoladu od 90 dinara, otimanje za jeftinije banane, jeftin šećer, samo su neki od borbenih prizora koje sve češće imamo prilike da vidimo u poslednjih nekoliko godina u marketima širom Srbije. I sve to samo zato da bi se ostvareni prihodi slivali ka gornjim slojevima društva, uz učestalo negiranje da se to zaista dešava.

Inače, novoradikali su na vlast došli, setimo se, obećavajući hleb za 3 dinara. To je, naravno, bila demagogija.Vučić se svojski trudio da marginalizuje političku svest ljudi sve nesigurnijim položajem građana i ispiranjem mozga javnosti. Od kada je na vlasti on nikada nije pomenuo demokratiju. Naprotiv. Govorio je da će večno da vlada, da niko ne može da ga pobedi na izborima, da samo on sam može da ode, kad mu se hoće. Za to vreme kupovna moć u Srbiji opada maltene svakog sata, cene lete u nebo, inflacija samo što se nije otela i Siniši Malom i tako ugasila iluziju da bilo šta imamo. Ali, to je Vučićev vrednosni haos, u kome narod nema svest o sebi niti o tome kome je prepustio svoju sudbinu.

Pa tako i ono što je doručkovao, užinao, ručao, večerao i noću čalabrcnuo ako se budio.